Nemačka će udvostručiti obećanu pomoć za zaštitu prašuma u svetu s jedne na dve milijarde evra, potvrdila je vlada u Berlinu. Taj novac bi pre svega trebalo da se investira za zaštitu prašuma u slivu reke Kongo u centralnoj Africi, odnosno u slivu Amazona.

Osim toga, Nemačka će odobriti i 170 miliona evra za planirani globalni „zaštitni kišobran“, odnosno zaštitu od klimatskih rizika. To je u svom govoru na klimatskoj konferenciji COP27 u egipatskom Šarm el Šeiku naveo kancelar Olaf Šolc. Taj fond bi trebalo da bude osnovan tokom druge nedelje klimatske konferencije, a sredstvima iz fonda bi pomagaće se pre svega onim zemljama koje su znatno pogođene posledicama klimatske krize. Centrala tog fonda bila bi u Frankfurtu na Majni.

Nemački udeo u zaštiti prašuma i novi fond za klimatske rizike finansiraće se iz regularnih sredstava Nemačke koji su namenjeni borbi protiv klimatskih promena, a njihov obim će se do 2025. povećati sa sadašnjih 5,3, povećati na šest milijardi evra.

-pročitajte još: Klimatske promene: Traljava „borba na život i smrt“

Šolcova opomena

Šolc je u ovom govoru u Egiptu upozorio na posledice „renesanse fosilnih energenata“ poput nafte, gasa ili uglja. „Za Nemačku kažem: neće ih više biti“, rekao je kancelar.

On je naglasio da Nemačka ostaje privržena svom cilju da do 2045. postane klimatski neutralna: „Ne manje, nego više tempa, više ambicija, više saradnje po pitanju prelaska na obnovljive izvore energije – to je naš moto u ovim vremenima“, naglasio je Šolc, ali i dodao da nakon odlučnih izjava po pitanju zaštite klime, moraju da uslede i odlučna dela.

Zbog ruskog napada na Ukrajinu i energetske krize koju je to prouzrokovalo, odnosno rasta cena energije, Nemačka je odlučila da produži vek korišćenja svojih elektrana na ugalj, odnosno da podstakne eksploataciju novih gasnih polja na severu Afrike.

Šolc je međutim naglasio da će Nemačka prestati da koristi fosilne energente. Prelazak na obnovljive izbore nije potreban samo zbog klime, privrede ili politike zaštite životne sredine, to je i „bezbednosno-politički imperativ“, rekao je Šolc: „Za nas je jasnije nego ikada: budućnost pripada snazi vetra, solarnoj energiji i zelenom vodoniku.“

Put u klimatski pakao

Pre Šolca, na konferenciji COP27 govorili su i generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Guteres, kao i francuski predsednik Emanuel Makron – koji je naglasio da ruski napad na Ukrajinu ne sme da bude razlog da se smanje napori po pitanju zaštite klime: „Nećemo da žrtvujemo naše klimatske obaveze zbog ruskih energetskih pretnji!“ Svet se našao u eri „klimatskog vanrednog stanja“ i zagrevanje planete može se ograničiti samo ako se emisija do 2030. prepolovi, rekao je Makron.

Guteres je drastičnim rečima upozorio na posledice zagrevanja Zemlje. Podsećajući na suše, poplave i porast nivoa mora zbog klimatske krize, on je rekao: „Mi vodimo bitku našeg života – i na putu smo da je izgubimo.“

Čovečanstvo se nalazi pred izborom: ili će da sarađuje ili će da propadne, kaže generalni sekretar UN. Uprkos naporima koji traju decenijama, po pitanju klime ima suviše malo napretka da bi se planeta spasila od preteranog zagrijavanja, dodao je Guteres.

„I dalje emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Globalne temperature i dalje rastu, a naša planeta se približava trenutku u kojem više neće biti moguće zaustaviti klimatski haos. Nalazimo se na auto-putu u klimatski pakao, s nogom na papučici za gas.“

Si Đinping nije došao u Egipat

Guteres je bogatim zemljama poručio da moraju da pomognu siromašnijima u njihovim naporima oko zaštite klime. Posebnu odgovornost, kako je rekao, imaju dva najveća proizvođača štetnih gasova: „Dve najveće svetske ekonomije, SAD i Kina, imaju posebnu odgovornost da se zajedno založe da taj pakt zaista postane stvarnost.“

No, i kineski predsednik Si Đinping je među onima koji su otkazali učešće na konferenciji COP27. To je samo pojačalo sumnje u uspeh klimatske konferencije u Egiptu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.