Olaf Šolc ističe značaj rudarenja litijuma u Nemačkoj: „Da bi prelazak na elektro-mobilnost uspeo, mora biti dovoljno litijuma za našu industriju“, rekao je nemački kancelar.

„Potrebna nam je ta, ali i druge kritične sirovine – s jedne strane kroz pouzdane i različite lance snabdevanja, a s druge, kroz promovisanje domaćeg rudarstva“, rekao je Šolc.

On se utorak 10. decembra u Frajbergu sastao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Posetili su Saksonsku upravu za rudarstvo s ciljem da se tamo informišu o ekološki prihvatljivom iskopavanju litijuma, prenosi dpa i ujedno podseća da je Evropska unija u julu dogovorila litijumski sporazum sa Srbijom.

„Važni su visoki standardi zaštite životne sredine“

„Potražnja za tom sirovinom biće ogromna i zato je važno da se što više projekata realizuje u Evropi“, naglasio je kancelar dodajući ujedno da lokalno rudarenje mora biti dobro prihvaćeno: „Građani su često zabrinuti da li će takvi projekti imati negativan uticaj na životnu sredinu. Zbog toga su važni visoki standardi zaštite životne sredine i održivosti“, naglasio je nemački kancelar.

Šolc je krajem avgusta već obišao taj projekat u blizini Frajberga, na granici Nemačke i Češke. Cilj je da se odatle pokrije potreba za litijum-hidroksidom za milion baterija godišnje za električne automobile. Planirane su investicije veće od 500 miliona evra i otvaranje najmanje 400 novih radnih mesta. Početak proizvodnje očekuje se 2028/2029.

U oblasti Cinvald-Cinovec nalazi se jedno od najvećih nalazišta litijuma u Evropi. Otprilike trećina rezervi, oko 430.000 tona, je na nemačkoj strani, ostatak na češkoj teritoriji.

Nemačka agencija takođe podseća da je, u okviru litijumskog sporazuma EU sa Srbijom Šolc tokom leta u Beogradu, zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Marošem Šefčovičem, potpisao deklaraciju o namerama, koja ima za cilj da omogući ekološki prihvatljivu proizvodnju tog lakog metala u dolini Jadra. Tu se, kako navodi dpa, nalazi najveće nalazište litijuma u Evropi.

„Upravo smo danas razgovarali o tome kako nemački stručnjaci mogu da nas podrže u Srbiji“, rekao je Vučić, naglasivši da se pre svega radilo se o zaštiti životne sredine. To bi, kako očekuje, pomoglo da se sagleda kako stanovništvo u blizini potencijalnog rudnika može da nastavi da vodi normalan život.

Vučić je, kako prenosi dpa, bio impresioniran načinima na koji se ljudi mogu informisati o projektu rudarenja litijuma u Cinvaldu – kroz javne rasprave i centar za posetioce gde zainteresovani mogu da dobiju odgovore na svoja pitanja o projektu.

Protesti u Srbiji

Agencija ujedno podseća da se ekološki aktivisti u Srbiji u značajnoj meri protive projektu Jadar. Potencijalna područja za rudarenje nalaze se u živopisnoj dolini reke, a stanovnici strahuju od kontaminacije podzemnih voda i drugih štetnih efekata, navodi nemačka agencija dodajući da i naučnici upozoravaju na moguće negativne posledice.

U izveštaju dpa takođe se podseća da je vlada Srbije 2022, nakon masovnih protesta, oduzela dozvolu kompaniji Rio Tinto za rudarenje litijuma, plašeći se da će to imati posledice po vladajuću stranku na predstojećim parlamentarnim izborima.

U julu ove godine, Ustavni sud Srbije – koji se, kako dodaje dpa, ne smatra nezavisnim – poništio je tu odluku iz 2022. Novi pokušaj iskopavanja litijuma u dolini Jadra ponovo je, međutim, izazvao masovne proteste. Mnogi ljudi u Srbiji nemaju poverenja u obećanja poluautoritarne vlasti da će poštovati sve ekološke standarde, zaključuje agencija dpa.