1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šolc: Nepravde na istoku Nemačke moraju biti uklonjene

Mehmed Smajić sti/pg (afp, dpa, rtr, epd)
4. oktobar 2024.

Kancelar i drugi govornici na proslavi Dana nemačkog jedinstva ukazali su na trajne nejednakosti između zapadnog i istočnog dela zemlje,

Kancelar Olaf Šolc tokom govora na svečanosti povodom Dana nemačkog jedinstva u Meklenburškom državnom teatru u Šverinu, 3. oktobra 2024.
Kancelar Olaf Šolc tokom govora na svečanosti povodom Dana nemačkog jedinstva u Meklenburškom državnom teatru u Šverinu, 3. oktobra 2024.Foto: Jens Büttner/Pool/dpa/picture alliance

Jedinstvo između Istočne i Zapadne Nemačke, prema rečima kancelara Olafa Šolca, ni nakon 34 godine nije potpuno ostvareno. Na svečanosti povodom Dana nemačkog jedinstva u Šverinu, Šolc je pozvao da se istoriji jedinstva dodaju nova poglavlja. „Gde god politika može da stvori bolje životne šanse i ravnopravne životne uslove, to se mora dogoditi“, rekao je kancelar.

„Obezvređivanje znanja, iskustava i životnih postignuća“

Za milione građana Istočne Nemačke, radikalna promena nakon 3. oktobra 1990. godine značila je „oslobođenje i novi početak“, rekao je Šolc. Istovremeno, za mnoge je to bio i „kolaps njihovog dotadašnjeg života“ i „obezvređivanje njihovog znanja, iskustava i životnih postignuća“, istakao je kancelar. „U tome možda leži jedan od razloga za još uvek specifičnu atmosferu – posebnu nelagodnost – i političke specifičnosti koje danas karakterišu istočnu Nemačku.“

Osvrćući se na nedavne izbore u saveznim pokrajinama Saksoniji, Tiringiji i Brandenburg, na kojima je ekstremno desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) dobila oko 30 odsto glasova, Olaf Šolc je izrazio uverenje da „većina građana u čitavoj Nemačkoj“ čvrsto stoji na temeljima slobodnog poretka. „To su razumni i pošteni ljudi. Oni nisu samo kritičari, već i oni koji rade za našu zemlju. Ta sredina je daleko veća od radikala na marginama“, naglasio je kancelar.

Zajednička fotografija predstavnika nemačke politike i pravosuđa (s leva na desno): Štefan Harbart, predsednik Saveznog ustavnog suda, Manuela Švezig, predsednica Bundesrata i premijerka Meklenburg-Prednje Pomeranije, Berbel Bas, predsednica Bundestaga, savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kancelar Olaf Šolc i gradonačelnik Šverina Riko Badenšir.Foto: Georg Wendt/dpa/picture alliance

„Ne pristajati na nepravde“

Centralne proslave povodom Dana nemačkog jedinstva održane su ove godine u Šverinu, glavnom gradu savezne pokrajine Meklenburg-Prednja Pomeranija, pod sloganom „Ujedinjeni postavljamo jedra“. Ta severoistočna nemačka pokrajina trenutno predsedava Bundesratom. Među gostima na svečanosti bili su i savezni predsednik Frank-Valter Štajnmajer, kao i predsednica Bundestaga Berbel Bas.

Predsednica Bundesrata, premijerka Meklenburg-Prednje Pomeranije, Manuela Švezig, izjavila je da još uvek postoje nepravde „na koje ne smemo da pristanemo“. U to, kaže, spadaju razlike u platama, manja imovina i manji broj velikih preduzeća. Cilj ravnopravnih životnih uslova još nije postignut, rekla je Švezig i ujedno naglasila da je istok drugačiji: sa svojim očekivanjima, iskustvima, stavovima i načinom života. O tim razlikama se u prošlosti suviše malo govorilo.

„Nemačka kao učionica života – to je ono pravo“

Proslave Dana nemačkog jedinstva započele su ekumenskom službom u katedrali u Šverinu. Biskupkinja Evangelističke crkve severne Nemačke, Kristina Kinbaum-Šmit, u svojoj propovedi je rekla da je „demokratski zanat“ nešto što bi trebalo ponovo učiti. Sada je, kaže, ključno biti zajedno i raditi zajedno. „Nećemo samo pustiti da stvari idu svojim tokom i nećemo dozvoliti da nam ponovo oduzmu ono za što su se ljudi borili pre 35 godina i izlazili na ulice“, rekla je Kinbaum-Šmit.

Katolički nadbiskup Berlina, Hajner Koh, u svojoj propovedi istakao je da je raznolikost velika prilika, ali i ogroman izazov. Jedinstvo u društvu podrazumeva poštovanje drugih ljudi u njihovoj različitosti i traženje kompromisa. Niko ne sme da bude ostavljen po strani, posebno ne najslabiji, kaže i dodaje da je potreban dijalog o tome šta znače dostojanstvo, društvo i sloboda. „Nemačka kao zajednica učenja – to bi bilo ono pravo“, zaključio je Koh.