Prvo pitanje kancelaru Olafu Šolcu(SPD) tokom njegove letnje konferencije za štampu u Berlinu bilo je povezano sa SAD, ali svakako ne baš onako kako je Šolc to želeo: Da li će slediti primer Bajdena i odustati od kandidature za kancelara na jesen 2025. s obzirom da njegova vlada veoma loše stoji u anketama?

Šolc se umorno nasmešio i rekao: „Hvala na lepom i izuzetno prijateljskom pitanju. Ne, SPD je veoma složna partija. Mi hoćemo tako da nastupimo na izborima i pobedimo. A ja ću se ponovo kandidovati za kancelara".

Šolc krši nepisano pravilo

Ali postoji čitav niz drugih pitanja o tome kako Šolc gleda na poslednje turbulentne dane u SAD. Pritom je odgovarajući na njih prekršio nepisano pravilo: da kao šef nemačke vlade ne komentariše predstojeće izbore u prijateljskim zemljama. Šolc je naime jasno rekao:

„Mislim da je vrlo moguće da Kamala Haris pobedi. Ali o tome će odlučiti američki birači".

Javna je tajna da se ne samo u Berlinu, već i u mnogim drugim evropskim prestonicama - da ničega ne plaše više od pobede bivšeg predsednika Donalda Trampa na izborima 5. novembra.

Ali možda do toga neće doći, sada kada će potpredsednica Kamala Haris vrlo verovatno biti kanditkinja demokrata. A ne više predsednik Bajden, sa kojim je Šolc uvek imao bliske odnose. Bez obzira da li se radilo o isporukama naoružanja Ukrajini ili u proceni rata na Bliskom istoku, uvek se sticsao utisak: šta misli Bajden, misli i Šolc. Kancelar je do samog kraja brano predsednika SAD, čija se reputacija smanjila posle mnogih uznemirujućih i zbunjujućih nastupa.

Dakle, sada Kamala Haris. Šolc navodi da je poznaje prilično dobro, sa nekoliko sastanaka u Beloj kući, sa Minhenske bezbednosne konferencije, a nedavno i sa samita NATO u Vašingtonu.

„Ona je kompetentna i iskusna političarka koja tačno zna šta radi. I koja ima veoma jasne ideje o budućnosti svoje zemlje. Za mene je uvek važno da steknem utisak da li neko samo govori ono što je pripremio ili postoji određena razmena mišljenja. A s njom sam imao utisak razmene mišljenja".

O Trampu ni reči

A šta je sa Donaldom Trampom? Da li ga je Šolc kontaktirao nakon atentata 13. jula, u kojem je Tramp povređen u uvo?

Šolc je dugo govorio o tome da je njegov posao kao kancelara da održava bliske kontakte sa izabranom vladom SAD. To će činiti i ubuduće. To nije odgovor na pitanje da li je Šolc Trampu poželeo brz oporavak. Drugim rečima: Šolc nije kontaktirao Trampa. Šolc takođe nije ništa rekao o drugim kontaktima sa Trampovim okruženjem.

Međutim, nemački ministar rada Hubertus Hajl (SPD), upravo se sastao sa republikanskim guvernerom Teksasa Gregom Abotom u SAD i tamo rekao: „Naravno da su moje simpatije na strani demokrata. Ali Nemačka mora da održava odnose i sa teškim partnerima." Dakle i sa Trampom.

A planirano stacioniranje američkih raketa u Nemačkoj?

Zatim Šolc umanjuje značaj još jednog važnog pitanja koje ima veze sa SAD: Šolc i Bajden su se na samitu NATO u Vašingtonu složili da će od 2026. u Nemačkoj ponovo biti stacionirane američke rakete dugog dometa, koje mogu da dosegnu duboku u Rusku teritoriju.

Šolc objašnjava da je Rusija agresijom na Ukrajinu ukinula višedecenijske napore u kontroli naoružanja. Postavljanje novog američkog oružja je pravi odgovor: „Ono služi za odvraćanje. I služi da osigura da mi, NATO države, ne budemo napadnuti".

Večna rasprava: nemački izdaci za odbranu

Šolc je samoincijativno govorio temi koja će definitivno odrediti odnos Nemačke i SAD u budućnosti, bez obzira ko uskoro bude na vlasti u Vašingtonu: zahtevu SAD da Evropa – a posebno Nemačka – treba više da brine o sopstvenoj bezbednosti. Šolc navodi: 2017. Nemačka je potrošila 37 milijardi evra na odbranu, sada je to 76 milijardi evra godišnje (iz budžetskih sredstava i novog specijalnog fonda za Bundesver).

„Nemačka je vodeća zemlja kada je reč o bezbednosti i odbrani u Evropi. Mi sada redovno i trajno trošimo dva odsto našeg ekonomskog proizvoda na odbranu", rekao je kancelar Olaf Šolc na konferernciji za štampu u Berlinu pred godišnji odmor.