Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je bila na dužnosti već pet godina kada je 2010. posetila Bukurešt. U glavnom gradu Rumunije je bila i 2008. na samitu NATO-a, na kojem je blokirala brzo približavanje Gruzije i Ukrajine Severnoatlanskom paktu. Merkel nije želela da takvim potezima iritira Moskvu. Cena te blokade se danas oseća u celoj Evropi.

Pre Angele Merkel Bukurešt je 1999. posetio kancelar Gerhard Šreder, koji jepred rumunskim parlamentom opravdavao bombardovanje SR Jugoslavije koje je pokrenuo NATO. Šreder je bio prvi nemački kancelar koji je posle 21. godine posetio Rumuniju. Nemačkog kancelara Helmuta Šmita je 1978. ugostio nacionalno-staljinistički diktator Nikolae Čaušesku.

Na neki način će na dnevni red Olafa Šolca u godini 2023. uticati odluka Angele Merkel iz 2008.Poseta se odvija u vreme ruske agresije na Ukrajinu, koja sa Rumunijom ima granicu dugu 650 kilometara. Rat koji je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo na istočnom krilu Evropske unije i NATO-a promenio je i prioritete i arhitekturu evropskih i transatlanskih odnosa.

Evropa u vrtlogu centrifugalnih nastojanja

Sa jedne strane Evropskoj uniji su potrebne reforme ako ne želi da postane beznačajna, što bi i za nju i za pojedinačne članice moglo biti fatalno. S druge strane EU, izmoždena pojedinačnim interesima, doživljava regionalna preoblikovanja koja bi mogla štetiti celini. Jedan od takvih primera je format Bukurešt 9. Bivše istočnoevropske satelitske države Moskve, umorne od geopolitičke kratkovidosti starih evropskih demokratija, pokušavaju da se zajedno založe za solidarnost u Uniji i za obezbeđivanje istočnog krila NATO-a.

Osim toga, poljski premijer Tadeuš Moravjecki je prošle nedelje (28.03.) prilikom posete Bukureštu, predložio da se „u trouglu Ukrajina, Rumunija, Poljska, što pre – nakon pobede Ukrajine i postizanja mira – sprovedu bitni strateški planovi o stvaranju nove ekonomske zajednice sa preko 100 miliona ljudi“.

Te naznake centrifugalnih nastojanja bi trebalo diskutovati za vreme Šolcove posete i nekoliko nedelja pre još jedne posete nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera Bukureštu. Ali da bi se prebrodile razlike potrebni su pre svega poverenje, zajednička bezbednost i ekonomska stabilnost.

Unosno za nemačka preduzeća

Rumunija se u prethodnim godinama pokazala kao stabilna zemlja za nemačke investitore. Preko 20 000 nemačkih firmi posluje u Rumuniji, a među njima su i giganti, mada je najveći broj njih u kategoriji malih i srednjih preduzeća. Nemačka je najvažniji trgovinski partner Rumunije, sa najvećim obimom direktnih investicija. Nemačke firme su stvorile 300 000 radnih mesta. To je jedan od razloga smanjenja nezaposlenosti skoro do nule u gradovima kao što su Temišvar, Sibinj ili Arad.

Rumunija je prema nemačkom modelu uvela dualno obrazovanje, što doprinosi povećanju broja dobro obrazovane radne snage. Centralna i zapadna Rumunija imaju dobru infrastrukturu koja omogućava direktnu povezanost sa zapadnom Evropom.

Međutim, višegodišnjim otezanjem prijema Rumunije u šengensku zonu otežan je slobodan protok roba i ljudi, a na to su se više puta žalili i nemački privrednici i nemačka vlada.

Investicije u naoružanje i energetsku bezbednost

Do sada su na čelu velikih nemačkih ulagača bile firme koje isporučuju komponente za automobile. Ipak, u senci rata u Ukrajini raste značaj vojne i energetske bezbednosti. Nemačka Vlada razmišlja o značajnom povećanju pomoći Ukrajini. Partnerske zemlje kao što je Rumunija postaju atraktivne u takvim planovima.

Već su više puta razgovarali predstavnici nemačke vojne industrije i rumunski donosioci odluka u oblasti odbrane i ekonomije. Početkom 2023. je objavljeno da će jedna nemačka fabrika municije modernizovati rumunske proizvodne pogone, kako bi se tu proizvodila municija za Ukrajinu.

I evropska energetska nezavisnost je bitna dimenzija zajedničke bezbednosti. Brojni partneri iz Evropske unije očekuju od Rumunije da brže unapredi eksploataciju zemnog gasa u Crnom moru. Ekološke alternative kao što su solarni klektori i vetroparkovi sve su zanimljivije za nemačke firme.

Maja Sandu će biti u Bukureštu

Republika Moldavija se nada snažnoj finansijskoj pomoći EU i Rumunije. Putinov rat je ovu malu zemlju gurnuo u veliku krizu. U Kišinjevu stalno ponavljaju da je samo herojski otpor ukrajinske armije ruskom agresoru sačuvao Moldaviju od Putinovog imperijalizma.

U međuvremenu su Vašington i Brisel uvideli ranjivost Moldavije. Srčan nastup moldavske proevropske predsednice Maje Sandu ubedio je partnere u Evropskoj uniji i NATO-u da više pomognu maloj zemlji. Sandu će zato učestvovati na trilateralnom sastanku sa rumunskim predsednikom Klausom Johanisom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Nemačka je kao i Rumunija pomogla Moldaviji da prevaziđe energetsku krizu prošle zime. Osim toga, Rumunija, Nemačka i Francuska su prošle godine organizovale donatorsku konferenciju na kojoj je Moldaviji obećano 1,3 milijarde evra. Međutim, samo manji deo obećanih sredstava je stigao u Kišinjev.

Zemlja je u teškom ekonomskom stanju i hitno joj je potrebna finansijska podrška. Inače bi korumpiranim političarima bliskim Kremlju moglo poći za rukom da do izbora 2025. preokrenu proevrospko raspoloženje u zemlji. I Rumunija je pred sličnim problemom. Tamo će 2024. biti izborna godina na svim nivoima. Već sada su proruski i antizapadni nacionalistički političari u usponu. U Bukureštu se Šolcova poseta ocenjuje kao znak da je Nemačka prepoznala ulogu Rumunije u novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.