U svom govoru na gotovo 700 godina starom Karlovom univerzitetu u Pragu, Olaf Šolc je zacrtao temelje za preuređenje Evropske unije. Kao posledica ruskog agresorskog rata u Ukrajini, EU mora da postane znatno jača i ekonomski nezavisnija, rekao je nemački kancelar. „Ruskom predsedniku Vladimiru Putinu ujedinjena Evropa je trn u oku“, rekao je Šolc.

„Ne gledamo mirno kako žene, muškarce i decu ubijaju, kako se slobodne zemlje brišu sa karte i nestaju iza zidova ili gvozdenih zavesa“, rekao je Šolc. „Zato podržavamo napadnutu Ukrajinu: ekonomski, finansijski, politički, humanitarno, a takođe i vojno“. A ta podrška će trajati „sve dok bude potrebno“. U nadolazećim nedeljama i mesecima, Ukrajina će od Nemačke dobiti najsavremeniji sistem protivvazdušne odbrane i radarske sisteme vredne više od 600 miliona evra.

Proširenje EU: Zapadni Balkan, ali i Ukrajina, Moldavija i Gruzija

Nemački kancelar se osvrnuo na geopolitičku Evropu koja se sastoji od „27, 30 ili 36 zemalja EU“. „Zalažem se za proširenje Evropske unije na države Zapadnog Balkana. Na Ukrajinu. Na Moldaviju, a u budućnosti i na Gruziju!“

Ali zato su, kako je rekao, Uniji potrebna nova pravila. „Evropska pravila mogu da se promene. Ako dođemo do zaključka da ugovore treba prilagoditi kako bi Evropa mogla da ide napred, onda bi to i trebalo učiniti.“

Šolc se založio za postupni prelazak na većinsko odlučivanje u zajedničkoj spoljnoj politici EU, ali i u drugim područjima, poput poreske politike. „Pridržavanje načela jednoglasnosti funkcioniše samo u slučajevima u kojima nema vremenskog pritiska. No s obzirom na istorijsku prekretnicu u kojoj se nalazimo, to više nije slučaj“, naglasio je kancelar.

„Evropski generalštab“ proširenje Šengena

Pod pojmom „evropski suverenitet“ šef nemačke vlade promovisao je odricanje od ekonomske i tehnološke zavisnosti Evropske unije, kao i snabdevanje energijom koja bi što je više moguće, trebalo da bude nezavisna.

Posledica ukrajinskog rata je i to što se Šolc takođe zalaže za zajedničku odbrambenu politiku EU. Morali bi, recimo, da se razviju zajednički oružani sistemi na kojima bi se obučavali svi vojnici zemalja-članica i koji bi tako mogli bolje da se održavaju.

U vezi s tim Šolc se založio za zajednički sistem protivvazdušne odbrane koji bi bio „jeftiniji i efikasniji“ od nezavisnih, nacionalnih rešenja, a ujedno bi predstavljao i „bezbednosni dobitak za čitavu Evropu“.

Srednjoročno gledano, potreban je „pravi EU generalštab“, a od 2025. i snage za brzu reakciju. Šolc je potvrdio da Nemačka želi da obezbedi „jezgro“ planirane jedinice u početku sa oko 5.000 vojnika.

U svetlu povećanja nivoa bezbednosti, nemački kancelar založio se i za proširenje zone šengena na Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku. Sve te zemlje, rekao je Šolc, ispunjavaju tehničke uslove za ulazak u Šengen-zonu.

rb/ehl/nk (AFP, dpa, DW, Reuters)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.