Smanjuje se broj izbeglica i migranata koji preko Sredozemnog mora dolaze u Evropu. Od početka ove godine je u Grčku, Italiju i Španiju stiglo 55.000 izbeglica, što je dvostruko manje u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Ovo su podaci koje su saopštile Međunarodna organizacija za migracije (IOM) i Agencija za kontrolu spoljnih granica Evropske unije (Frontex). Dakle, nema ni reči o „poplavi izbeglica" kako to vole da kažu neki populistički ministri unutrašnjih poslova EU.

Međutim, tačno je da se menjaju putevi kojim se kreću izbeglice. Španija je ove godine prvi put postala zemlja koja je primarni cilj. Nakon nje slede Italija i Grčka. Taj trend je bio predvidiv krajem prošle godine. Broj izbeglica i migranata koji dolaze u Španiju je u stalnom porastu, dok je broj onih koji dolaze u Italiju u stalnom opadanju.

Nema skretanja izbeglica

Razlog za smanjenje broja izbeglica u Italiji nije samo pretnja populističke vlade u Rimu da će zatvoriti svoje luke za brodove koje dovoze  izbeglice spašene u moru. Pravi odgovor verovatno leži u pojačanim naporima Libije da spreči odlazak izbeglica na gumenim čamcima i trošnim brodicama u pravcu Italije. Mnogi se očito ne odlučuju na put jer znaju da će nakon hvatanja biti vraćeni u Libiju.

Zastrašivanje u ovom slučaju daje rezultate. EU se odavno zalaže za zastrašivanje, ne samo od poslednjeg samita održanog u junu.

Prema informacijama Fronteksa, Maroko i Mali su zemlje iz kojih potiče najveći broj izbeglica koje pokušavaju da se domognu Evrope. Međutim, izbeglice koje su proteklih nekoliko meseci nameravale da dođu do Italije su uglavnom dolazile iz Tunisa i Eritreje.

Sumnja se da vlasti u Maroku više ne pokušavaju da spreče odlazak migranata iz njenih luka i obala. Do sada je dobro funkcionisala saradnja španskih i marokanskih graničara na sprečavanju prelaska u morskim tesnacima između Maroka i Španije.

Maroko više od deset godina dobija finansijsku pomoć za saradnju sa EU i Španijom. Samo iz evropske kase je za obezbeđenje granice do sada izdvojeno 70 miliona evra. Dodatnih 55 miliona evra je planirano za jačanje granice između Maroka i Alžira.

Takođe, Mauritanija već duže od deset godina intenzivno sarađuje sa španskom obalskom stražom. Od tada se drastično smanjio broj migranata koji su sa afričke obale dolazili na Kanarska ostrva.

Kako to pojednostaviti?

Španija je zatražila finansijsku pomoć od EU kako bi finansirala izgradnju smeštaja za migrante. EU sada treba da iskoristi priliku i izgradi prvi „azilantski centar" koji su predvideli šefovi država i vlada na samitu na kojem je migracija bila glavna tema. U tim centrima bi se na brz način obrađivali zahtevi za azil. Osobe čiji bi zahtevi za azil bili odbijeni odmah bi bile vraćene u zemlje porekla. Međutim, teorija je jedno, a praksa nešto sasvim drugo. 

Naime, Španija nema funkcionalne sporazume sa zemljama porekla niti u Evropskoj uniji postoji spremnost da se po kvotama rasporede oni kojima je već odobren azil. U suštini Španija se našla ostavljena na cedilu, kao što su pre nje to bile Grčka i Italija.

Poznati stručnjak za migracije Gerald Knaus, koji je izradio izbeglički dogovor sa Turskom, savetuje da se sve veći broj pridošlica u Španiju iskoristi kao za praktični test novoproklamovane izbegličke politike.

Sledeća politička svađa u EU je neizbežna jer je Španija zatražila „evropsko rešenje“ bez da je tačno navela kako ono treba da izgleda. Francuska, Belgija i Nemačka mogu računati na povećan broj migranata jer iskustvo pokazuje da migranti kojima u Španiji bude odbijen azil često kreću prema severu, bilo gde i protiv svih Dablinskih pravila.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android