U obrazloženju Mudisa kaže se da je rejting španskih banaka snižen zbog visoke recesije, krize na tržištu i visoke stope nezaposlenosti u Španiji. Španska privreda već dva kvartala unazad slabi a stopa nezaposlenosti je veća od 24 odsto.

Dovesti banke u red

Na osnovu tih faktora i nervoze prisutne zbog krize u Grčkoj, pozajmljivanje novca na španskom finansijskom tržištu je postalo bitno skuplje. Pre nedelju dana, vlada premijera Marijana Rahoja je tako reći preko noći podržavila četvrtu po veličini banku Španije – Bankija. Ona je samo dve godine pre toga nastala pod pritiskom države fuzijom sve slabijih štedionica. Rahoj bi želeo da uspostavi kontrolu nad fatalnom krizom na tržištu nekretnina i zato bi hteo da najpre dovede banke u red. Tako one sada moraju da svoje poslove sa nekretninama podvrgnu kontroli nezavisnih revizora – to je način da se otkriju skriveni rizici.

Inače, snižavanje rejtinga španskih banaka se odmah odrazilo na tržišta. Jer, mnoge banke su njihovi ogranci, na primer, Santander UK pripada gigantu Banko Santander. I pored toga, Mudis prenosi da su banke napredovale kada je reč o saniranju finansijske situacije, i beleži da im podršku pruža i Evropska centralna banka.

Grčka u evrozoni

U međuvremenu se nastavila i diskusija o mogućem izlasku Grčke iz evrozone. Šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard zatražila je od grčkih političara da definitivno stanu na stranu međunarodnog paketa za spas te države od bankrota. Ona kaže da bi Grčka trebalo da pokaže političku volju da se pridržava svojih obaveza i da ostane u evrozoni.

„Mislim da bi trebalo da radimo na optimalnom scenariju u kome Grčka radi sve što je potrebno da bi ispunila zadatke na planu štednje“, smatra Lagardova koja bi želela da se Grčka bori protiv bankrota, da ostane u zoni, a izgleda da je to i želja njenih građana. Sve to je važno znati da bi partneri iz evrozone pristali da podrže Grčku.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović