Tokom tri talasa Španske groznice ili Španskog gripa 1918. i 1919, prema procenama stručnjaka umrlo je između 50 i 100 miliona ljudi širom sveta. Direktna poređenja između pandemije tada i ove danas doduše ne funkcionišu: svet tada nije znao od čega ljudi umiru. Virusi kao uzročnici bolesti otkriveni su tek 1933. Genom novog korona-virusa bio je poznat vrlo kratko nakon prvih oboljenja.

Ali te dve pandemije ipak imaju nešto zajedničko: i jedna i druga su čovečanstvo bacile u duboku krizu. Iako smo tek na početku pandemije, možda je vreme da se zapitamo da li nam iskustva od pre stotinu godina mogu pomoći u pripremi za vreme nakon ove pandemije?

-pročitajte još: Oliver Vidojević: Sada svi imamo susret sa sobom

Tim pitanjem se još 2018. pozabavila britanska novinarka Laura Spini u svojoj knjizi „1918. – Svet u groznici: Kako je španska groznica promenila društvo“.

Ko je kriv? Strahovi bude ksenofobiju

Još pre nego što je korona-virus stigao do Evrope, građani azijskog porekla su na društvenim mrežama prenosili svoja iskustva o rasističkim napadima. Čak je i nedeljnik „Špigel“ početkom februara objavio naslovnicu s porukom „žuta opasnost“. U Kini je nažalost situacija slična: poslednjih dana i nedelja beleže se napadi na strance koji se sada smatraju prenosiocima zaraze.

-pročitajte još: Juval Noa Harari: Nije virus najveća opasnost

I nakon izbijanja španske groznice, pokušavalo se da se zarazi prišije nacionalni predznak. U Brazilu se bolest zvala „nemački grip“, u Senegalu „brazilski“, a Poljaci su je prozvali „boljševističkom bolešću“. To što je ta pandemija poznata pod današnjim nazivom rezultat je činjenice da je bolest najpre bila opisana u Španiji, koja, kao neutralna zemlja u Prvom svetskom ratu, nije podlegala vojnoj cenzuri, pa se o pandemiji otvoreno pisalo.

Kad budućnost promeni smer

Ali krize nose sa sobom i pozitivne impulse i kreativna rešenja. Futurolog Matijas Horks smatra da se čovečanstvo nalazi na prekretnici, u „trenutku koji menja smer budućnosti“. On ne samo da zaključuje da se trenutno na mnogim područjima – poput digitalne tehnike, obrazovanja na daljinu ili mobilnog rada – događaju veliki skokovi unapred, već i da će naša „humano-socijalna inteligencija“ pomoći da se prebrodi kriza. Prisilna fizička udaljenost stvoriće novu bliskost, smatra Horks. No, da li će ta bliskost opstati nakon što krizu budemo savladali „solidarno i konstruktivno, uprkos radikalnim ograničenjima“?

I na međunarodnom planu će buduće krize biti moguće prevladati samo zajedničkim naporima. To saznanje je i nakon epidemije španske groznice dovela do osnivanja zdravstvene organizacije Lige naroda, preteče današnje Svetske zdravstvene organizacije. Španska groznica dovela je i do promene stava prema zdravstvenim sistemima i rezultirala jačim angažovanjem države u sektoru koji je do tada bio u rukama crkve, dobrotvornih organizacija ili privatnih fondacija. I nakon korone će se sigurno ponovo vrednovati važnost zdravstvenih sistema.

Španska groznica dovela je i do političkih pokreta, poput onih u Indiji gde su od gripa umirali obični građani, a ne kolonijalni vladari iz Velike Britanije. Pokret za nezavisnost s Mahatmom Gandijem na čelu – koji je takođe preležao špansku groznicu – pokrenut je odmah nakon pandemije.

Pandemija kao pokretač promena

Nakon traumatičnih iskustava Prvog svetskog rata i pandemije, u svetu umetnosti je dvadesetih godina prošlog veka došlo do značajnih preokreta: Arnold Šenberg je muzički svet šokirao svojom dodekafonijom, a u arhitekturi je Bauhaus praktično počistio dotadašnju ornamentalnu secesiju.

Španska groznica i oboljenje čiji je uzrok novi korona-virus imaju još nešto zajedničko. „I jedna i druga bolest su tzv. zoonoze, kod kojih virus sa životinja prelazi na ljude. Da li smo mi ljudi pripitomljavanjem divljih životinja u svoju blizinu u stvari doveli magacine virusa“, pita se na osnovu jedne naučne studije Laura Spini u svojoj knjizi o španskoj groznici. Vrlo verovatno da jesmo, jer španska groznica i korona-virus nisu jedini primeri koji tu tezu. I virus HIV i SARS i tzv. svinjski grip potiču od životinja.

Da li je onda rešenje da više ne jedemo životinje? Odgovor na to pitanje moraće da pronađe svako za sebe.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android