Konrado Himenez je bio uspešan bankar pre nego što je doživeo „prosvetljenje". Ovaj 60-godišnjak je izlazio sa sednice upravnog odbora banke Santander kad je doživeo tešku saobraćajnu nesreću sa svojim autom. „Ranije nisam verovao u Boga i nisam bio dobar čovek. Kada sam se osvestio, zakleo sam se da ću da promenim svoj život".

- pročitajte još:Poslednji čovek u Liceratu

To je bilo pre 20 godina. Tada je osnovao „Fondaciju Kuma" i od tada je posvećen samohranim majkama, a pre svega revitalizaciji sela. Prema zvaničnim podacima, čak 840 sela će uskoro nestati sa mape.

Nijedno društvo u Evropi ne stari tako brzo kao špansko. Stopa nataliteta je jedna od najnižih u svetu, a istovremeno ljudi žive duže nego u mnogim drugim zemljama. Prema Statističkom zavodu INE, španska populacija se od 1975.godine do danas povećala sa 34 na 47 miliona ljudi, ali samo zahvaljujući imigraciji iz Latinske Amerike, istočne Evrope i severne Afrike.

- pročitajte još:Preseliti se na selo u Srbiji: poželjno, ali neuslovno

Studija koju je sprovela španska banka „La Kaiše" pokazala je da je oko deset odsto stanovništva u opštinama sa manje od 10.000 stanovnika u Španiji stranog porekla. Migranti iz Malija, Maroka ili Senegala se uglavnom tamo bave poljoprivredom. Ostala sela su skoro prazna. Primera radi, pokrajina Zamora sa svojim malim, idiličnim selima poslednjih decenija je izgubila 31 odsto stanovništva. Veliki gradovi poput Barselone i Madrida su, s druge strane, mnogo porasli i u njima su kirije postale nepristupačne.

Jednim udarcem dve muve

„To kako se živi u Španiji nema nikakvog smisla", kaže bivši bankar Gimenez. Gustina naseljenosti je manja od 100 ljudi po kvadratnom kilometru. Poređenja radi u Nemačkoj taj broj iznosi 230. U posebno praznim delovima zemlje, koje stručnjaci nazivaju „la Espanja vaciada", što u prevodu znači „ispražnjena Španija", ima samo 14 stanovnika po kvadratnom kilometru.

- pročitajte još:Smrt srpskog sela: Stari i sami

Međutim, Španija je trenutno u prevelikim dugovima da bi železnicom povezala mala sela sa udaljenim gradovima i da bi nastavila da finansira tamošnje javne škole. U gradovima, mlade samohrane majke i deca ne dobijaju adekvatnu pomoć, a nema ni dovoljno tzv. sigurnih kuća za njih, kao na primer u Nemačkoj.

Tako je život na selu prava alternativa za mlade samohrane majke. Svojim projektom „Kuma" Gimenez nudi rešenje. „Našom inicijativom vraćamo mlade ljude na selo i jednim udarcem ubijamo dve muve. Majke mogu da žive sa svojom decom u bezbednom okruženju, a mnoga sela ponovo imaju budućnost", kaže Gimenez, koji je već na ovaj način "presadio" oko 300 porodica. Većina njih je stranog porekla i dolazi iz izuzetno nasilnog okruženja.

Izbeglice kao rešenje

Ipak, Gimenezova inicijativa je samo kap u moru. Verovatno će biti potrebne decenije da se ponovo nasele prazni delovi Španije. Trenutno oko 1.500 opština broji 90 odsto španskog stanovništva i zauzima 30 odsto španske teritorije. Nasuprot tome, to znači da deset odsto Španaca mora ekonomski da održava preostalih 70 odsto površine zemlje.

- pročitajte još:Hiljadu kafića za oživljavanje sela

Nove lokalno orijentisane političke partije kao što su „Teruel postoji", „Soria sada", ili „Haen zaslužuje više" pokušavaju iznova da stave ovaj problem na dnevni red nacionalnog parlamenta. Pošto vlada ima samo tesnu većinu, oni postaju sve važniji i uticajniji. Energetska kompanija Iberdrola upravo je najavila da će izgraditi prvu zelenu fabriku održivog energenta hidrogena u Puertolanu uz pomoć Evropske investicione banke EIB. Mesto se nalazi u autonomnoj oblasti Kastilja La Manča, koja je izuzetno pogođena egzodusom. Tu trbea da se otvori novih 300 radnih mesta.

Tema „pustošenja Španije" se u međuvremenu stalno vrti na španskoj televiziji. Različite emisije prikazuju putovanja po selima pokazujući nove inicijative usmerene na zaustavljanje izumiranja. Projekat u Peskuezi kod Kaseresa u južnoj Španiji naišao je na posebno dobar prijem u medijima. Tu živi samo 136 ljudi, od kojih su većina veoma stari.

Udruženje Prijatelja Peskueza je organizovalo mrežu negovatelja i doktora kako bi stari mogli tu da ostanu, umesto da se premeštaju u skupe domove u gradovima. Celo selo je redizajnirano tako da bude prilagođeno starim osobama sa posebnim stazama za ljude sa šetalicama i električnim transportnim pomagalima. Ovde se niko nije rodio već 17 godina. Neka savetovališta i kulturna udruženja pokušavaju to da promene. Na primer, nedavno je osnovan sajam „Presura", gde se skupljaju predstavnici sela i privrednih projekata.

Španska vlada je takođe prepoznala potrebu da premosti jaz u zemlji kako se ne bi izgubilo još više birača i kako bi Španija postala ekonomski održivija. Španski premijer Pedro Sančez nedavno je izjavio da bi javne institucije trebalo da se rasporede po zemlji, kako ne bi sve bilo u koncentrisano u prestonici. Sve praznija provincija Teruel bi tako mogla da bude novo sedište Španske svemirske agencije AEE.

Istovremeno, bivši bankar Himenez je, zajedno sa još jednim španskim biznismenom, pokupio stotine siročadi iz Ukrajine i smestio ih u sirotišta i porodice u španskim selima. „Trenutno ne možemo sebi da priuštimo da ne iskoristimo seoski potencijal", kaže Himenez.

Zato svi treba da rade na tome da „selo roditelja opstane za naredne generacije". Za Himeneza je jasno – sela moraju biti spašena.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.