Jednog tmurnog, oblačnog jutra u novembru grupa dece iz jednog vrtića u Kelnu pokušava da glasnim pevanjem dozove sunce. Pevaju pesmicu „Sal, solecito, caliéntame un poquito“ – „Sunce, dođi i ugrej me malo“. Pritom gotovo niko od dece, koja imaju između dve i šest godina, ne govori španski. Kad ih čujete kako pevaju, mogli biste da pomislite da ste u nekom obdaništu u Madridu.

Džesika Rohas Flores, Bolivijka koja je pre dve godine došla u Nemačku iz Španije, smatra da je dvojezični koncept vrtića „Stonoga“ (Tausendfüßler) uspešan model. Ona za DW priča: „Ne govorimo sve vreme španski sa decom, ali pevamo španske dečije pesmice i ponavljamo neke reči, poput stolica, sto ili tanjir. Tako ona kroz igru uče jezik. Deca su takođe imaju veliku empatiju prema meni i pričaju sporije kad nešto odmah ne razumem“.

Višejezičnost deci otvara mnoga vrata

Pored tobogana u dvorištu obdaništa nalazi se natpis sa španskim prevodom, a na mnogim plakatima takođe su španske reči. Roditelji i deca pozdravljaju se s „Buenos días“ i „Adiós“. To je dvostruko korisno: dok deca usvajaju španski vokabular, novopridošle vaspitačice uče nemački kroz svakodnevni rad u vrtiću. Špankinja Karmen Kasares Naranho za DW kaže: „Nedavno su mi jedni roditelji s ponosom rekli da njihovo dete već zna da broji na španskom i poznaje sve boje. Ono što ovaj dvojezični koncept čini posebnim jeste da deca razvijaju strategije za svakodnevne situacije u kojima ih možda druga osoba ne razume“.

Sintija Malka-Buholc pokrenula je dvojezični koncept 2013. godine, a organizacija „Frebel“ koja upravlja ovim dečijim vrtićem odmah je podržala ideju. Malka-Buholc, rođena Peruanka i zamenica direktorke vrtića „Stonoga“, još uvek mora da umiruje roditelje koji se boje da bi dodatni jezik mogao da preoptereti decu. S druge strane, ističe ona, višejezičnost deci otvara mnoga vrata.

Na pitanje da li Nemačka na taj način odvlači stručne radnike iz zemalja kojima su potrebni, Malka-Buholc odgovara: „Ne, jer mnoge kvalifikovane vaspitačice u Španiji ili Latinskoj Americi često ne mogu da pronađu posao i moraju da rade kao konobarice. U Nemačkoj možemo da im ponudimo priliku da rade ono za što su se četiri ili pet godina školovali“.

Veliki nedostatak mesta u vrtićima i stručnog osoblja

Model dečijeg vrtića „Stonoga", koji zapošljava stručnu radnu snagu iz inostranstva, mogao bi da bude kreativno rešenje postojećih problema. U Nemačkoj, naime, nedostaje 430.000 mesta u dečijim vrtićima, a prema istraživanju organizacije Paritetiše gezamtferband, nedostaje i 125.000 vaspitačica i vaspitača, što u proseku znači dve pedagoške osobe po obdaništu.

Posebno je teško na zapadu Nemačke. U najmnogoljudnijoj pokrajini, Severnoj Rajni-Vestfaliji, vrtići su u septembru morali 3.600 puta da ograniče svoje radno vreme, što je rekord – a sezona prehlada još nije zapravo ni počela. U takvim slučajevima roditelji moraju ranije da dođu po decu ili da ih premeste u druge grupe. U najgorem slučaju, vrtić mora potpuno da se zatvori.

„Da li Nemačka zaostaje u povećanju kapaciteta? Apsolutno. Da li nedostaju kriterijumi kvaliteta? Apsolutno takođe!“, kaže za DW Vido Hajs-Tene, stručnjak za porodičnu politiku na Institutu za nemačku privredu u Kelnu. „Već više od deset godina postoji zakonsko pravo na vrtić za decu mlađu od tri godine, ali to s obzirom na situaciju nije sprovodljivo. Ako postoji zakonsko pravo, mora se obezbediti mesto za svako dete“.

Kriza u obdaništima ima i veliki ekonomski efekat. Studija „Roditelji koji rade i posledice“ platforme „Stepstun“ procenjuje da šteta iznosi oko 23 milijarde evra. Procenjuje se da se zbog nedostatka mesta u vrtićima godišnje gubi 1,2 milijarde radnih sati. Neke firme smanjuju radno vreme svojih radnika ili ih čak otpuštaju zbog nedostatka nege za decu. Na zapadu Nemačke to je posebno problematično zbog istorijski razloga, objašnjava Gajs-Tene.

„U staroj Saveznoj Republici Nemačkoj dugo se smatralo da dece ne bi trebalo institucionalno da se čuvaju. S druge strane, DDR je razvio sistem kako bi ženama omogućio rad. Zato je u Istočnoj Nemačkoj tradicionalno jača ponuda vrtića, dok je zapad tek postupno nadoknađivao propušteno“.

Peticija „Svako dete je važno“ obara rekorde

Katja Ros više nije mogla samo da posmatra krizu u nemačkim dečijim vrtićima. Ta vaspitačica iz Rostoka pokrenula je peticiju „Svako dete je važno“, koja je naišla na veliki odziv. Potpisalo ju je 220.180 ljudi u znak podrške za bolje uslove rada u ranom obrazovanju. To je najveća kampanja za vrtiće u istoriji Nemačke. Početkom oktobra Ros je imala priliku da govori sat vremena pred odborom Bundestaga za peticije.

Ona ističe: „Prva smo obrazovna institucija koju deca posećuju i sve što dolazi nakon vrtića bazira se na njemu. Ono što deca do šest godina nisu naučila, teško će nadoknaditi u školi“.

Katja Ros i njene koleginice i kolege traže dodatne stručnjake za jezičko obrazovanje i inkluziju, obavezne minimalne standarde za osoblje i širenje kapaciteta vrtića kako bi svako dete u Nemačkoj dobilo mesto. Skeptična je da će za to biti dovoljno četiri milijarde evra, koliko je savezna vlada obezbedili za 2025. i 2026. godinu u sklopu novog Zakona o kvalitetu vrtića.

„Svaki evro uloženu rano obrazovanje dugoročno se vraća četvorostruko. Deca koja su dobro obrazovana u vrtiću verovatno će kasnije postići viši stepen obrazovanja, što ima efekta i na penzioni fond. Ali za to su potrebni hrabri političari koji će gledati dalje od četvorogodišnjeg mandata“, upozorava Katja Ros.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku