Sada je i Danska na nezvaničnoj listi onih zemalja koje zvanično prijateljske zemlje navodno tretiraju kao neprijatelje. Severni nemački komšija je po svemu sudeći pomogao Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA) Sjedinjenih Američkih Država da između 2012. i 2014. prati elektronsku komunikaciju nemačkih vrhunskih političara: nemačku kancelarku Angelu Merkel, ministra spoljnih poslova Frank-Valtera Štajnmajera (u međuvremenu je postao predsednik države) i socijaldemokratskog kandidata za mesto kancelara na izborima 2013. Pera Štajnbrika.
Odavno je poznato da su špijunirali Merkel i Štajnmajera. Zahvaljujući Edvardu Snoudenu. Podaci koje je on otkrio 2013. izazvali su zgražavanje širom sveta. Oduvek je bilo jasno da tajne službe demokratskih država nisu bezazlena pevačka društva. Ali razmere beskrupuloznosti je zapanjila i političke „teškaše“ kakva je bila Angela Merkel. Njena reakcija: „Prisluškivanje među prijateljima, to ne može nikako“, odavno je postala narodna uzrečica. Ali u stvarnosti može sve – špijunaža ne poznaje granice, ni geografske, ni moralne.
-pročitajte još: Danska tajna služba pomagala NSA u špijuniraju Angelu Merkel
Oštrija kontrola tajnih službi
Čovek može i dalje da se zgražava nad tim do koje mere američka tajna služba NSA ili nemačka BND vode samostalan život. Ali otkako znamo ono što nam je otkrio Snouden, ta razumljiva ljudska reakcija deluje naivno. Mnogo važnije bi bilo da odgovorni političari u Nemačkoj, Danskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji koja počiva na principu podele vlasti, napokon mnogo bolje stave pod kontrolu tajne službe. Ali to jedva da iko spominje.
U Nemačkoj se doduše jedan parlamentarni anketni odbor godinama bavio skandalom NSA/BND, ali rezultat je bio skandalozan i sraman. Reforma se završila tako što je ilegalna praksa prisluškivanja na koju je ukazao Snouden – legalizovana. Na sreću, u Nemačkoj se čovek može osloniti na Ustavni sud koji je 2020. sprečio tu podvalu.
Skandal: Snouden u ruskom egzilu
Ko hoće da shvati kako razmišljaju SAD, Nemačka i demokratska Evropa u slučaju tajnih službi, mora da se seti sudbine američkog uzbunjivača Edvarda Snoudena. Nakon što je obelodanio svoja neverovatna saznanja on živi u egzilu u Rusiji. To što gospodar Kremlja i bivši obaveštajac KGB Vladimir Putin mora da štiti Snoudena, svedoči koliko je ukupni Zapad u ovom slučaju jadan.
Nažalost, ništa, ama baš ništa ne govori u prilog tome da će se cela stvar u skorije vreme promeniti. Naime, protivnici tridesedsedmogodišnjeg američkog uzbunjivača sa one i sa ove strane Atlantika su jedinstveni – on je u njihovim očima izdajica. Tako je mislio i bivši predsednik Barak Obama, za vreme čijeg mandata su Snoudenova otkrića obelodanjena. I aktuelni američki predsednik Džo Bajden ima isti stav.
Potrebna je promena kulture
Doduše, nije zabeleženo da su takve teške reči za uzbunjivača koristile žrtve američkog špijuniranja kao što su Angela Merkel, Frank-Valter Štajnmajer i drugi. Ali tako je govorio bivši šef nemačke obaveštajne službe Hans-Georg Masen.
Ljudi poput njega i njihova slika tajnih službi bez kontrole jesu ono što stoji na putu promeni kulture u tom miljeu. Sve dok imaju dovoljno podrške zakonodavaca i vlada, to će tako i ostati. Tek kada se to promeni, Edvard Snouden bi mogao da okonča svoj kontroverzni egzil u Rusiji.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.