Od 40 ruskih diplomata i isto toliko tehničkog osoblja u ambasadi Ruske Federacije u glavnom gradu Moldavije Kišinjevu navodno će ostati otprilike samo trećina. Navodi se da će deset ljudi sa diplomatskim funkcijama i 15 zaposlenih na administrativnim, tehničkim i uslužnim pozicijama nastaviti da zastupaju interese Rusije u Republici Moldaviji. Većina osoblja mora napustiti zemlju do sredine avgusta 2023.

"Ova odluka je rezultat brojnih neprijateljskih akcija prema Moldaviji koje nemaju nikakve veze sa diplomatskim mandatom", navodi se u saopštenju moldavskog Ministarstva spoljnih poslova. Bilo je nekoliko pokušaja da se destabilizuje situacija u Moldaviji. Zbog toga je pozvan ruski ambasador Oleg Vasnjecov.

Istraživačko novinarstvo

"Izbacivanje" saradnika ruske ambasade iz Moldavije je zasnovano na novinarskom istraživanju, koje pokazuje da je ruska ambasada "veliki špijunski centar na istočnom krilu NATO". Od tamo su, kako se navodi u istraživanju, moldavski političari špijunirani i od tamo su vršeni sajber napadi.

Prema istraživanju medija "Jurnal TV" i "The Insider", Rusi su svoju ambasadu u Kišinjevu opremili sistemima antena, koje mogu da hvataju bilo koju vrstu signala na daljinu. Na krovovima dve zgrade ruske diplomatske misije identifikovano je 28 takvih uređaja - duplo više nego što ih Rusija ima u Briselu, gde se nalaze mnoge institucije EU i sedišta NATO.

Ruska tehnička mreža za špijunažu značajno se razvila u glavnom gradu Moldavije, posebno od 2015. Dve poznate ruske strukture, vojna i strana obaveštajna služba (GRU i SWR), upravljaju sofisticiranim sistemom prijema informacija u ruskoj ambasadi u Kišinjevu. Reč je o sistemima prijema signala za satelitsku komunikaciju, povezanim sa posebnim uređajima u prostorijama ambasade ili u nekim misterioznim kontejnerima, preko kojih se mogu izvršiti sajber napadi na vladine mreže.

U novinarskom istraživanju pojavljuju se dva imena: Andrei Lenev, koji je bio akreditovan za drugog sekretara ruske ambasade u Kišinjevu 2016.  i Igor Bakulin, koji mu se pridružio tri meseca kasnije kao tehnički asistent. U stvarnosti, prema otkrićima istraživačkih novinara, radi se o oficirima GRU koji se bave prikupljanjem podataka uglavnom vojne prirode iz vladinih mreža i optičkih kablova, dok je SWR-grupa odgovorna za postavljanje opreme i izvođenje sajber napada prodorom u WiFi mreže.

Rusija najavila odgovor

Rusija je odmah reagovala. Ruski ambasador u Kišinjevu, Oleg Vasnjecov je rekao da su antene na zgradi ambasade stare i "zarđale" i zapretio moldavskim vlastima. "Onaj ko je doneo takvu odluku mora znati kakve će posledice ona imati", rekao je on i dodao da je reč o „jasnoj rusofobiji". “Pod novim okolnostima naći ćemo način da popravimo ozbiljno narušene odnose između dva naroda i zemlje“, rekao je Vasnjecov.

Predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova zapretila je rekavši kako odluka vlasti u Kišinjevu da smanje broj ruskih diplomata "neće ostati bez odgovora". Novinarsko istraživanje prokomentisala je kao "fantaziju, koja nema ništa zajedničko sa stvarnošću".

Rumunija je to isto već uradila pre mesec dana

Tokom sastanka vlade u sredu (26.07.2023.) u Kišinjevu, moldavski ministar spoljnih poslova Niku Popesku rekao je da je smanjenjem broja akreditovanih ruskih diplomata u ambasadi u Kišinjevu bilo moguće stvoriti situaciju u kojoj je manje pojedinaca koji rade na destabilizaciji Republike Moldavije.

„Dugi niz godina ili čak decenija bili smo svedoci i meta ruskog neprijateljstva. A neke akcije su sprovedene upravo preko Ambasade Ruske Federacije u Kišinjevu. Važno je da se diplomatske službe fokusiraju na razvoj dobrih odnosa, a ne na mere destabilizacije, koje nisu dio diplomatske službe“, rekao je Popesku.

Pre meseca dana, krajem juna 2023. susedna Rumunija je takođe oterala 40 diplomata iz ruske ambasade u Bukureštu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.