Izveštaj organizacije Amnesti internešnal pokazuje da srpske vlasti koriste špijunski softver za borbu protiv novinara, političara i nevladinog sektora. „Digitalni zatvor: Prismotra i gušenje civilnog društva u Srbiji“, naziv je pomenutog izveštaja, u kome stoji da srpski režim uz pomoć forenzičkih alata izvlači podatke iz mobilnih telefona na kojima je softver instaliran bez ikakvog pravnog osnova. Srpska policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA) između ostalog koriste softver Selebrit (Cellebrite), koji je Srbiji donirala Norveška, kako bi pratila aktivnosti kritičara režima.

Analizom više telefona, na kojima je špijunski softver instaliran za vreme informativnih razgovora ili privođenja u policijskim stanicama, ustanovljeno je da taj softver postoji na više desetina, a verovatno i stotina telefona aktivista i novinara. Pored programa Selebrit, na telefonima je pronađen i ranije nepoznat program NoviSpy. Norveško ministarstvo spoljnih poslova je povodom tog izveštaja istaklo da ne podržava zloupotrebu ovog programa, dok su srpski MUP i BIA naveli „da su sve ove softverske alate koristili u skladu sa zakonom“ i da je „ovo trivijalan senzacionalistički izveštaj koji ne zaslužuje komentar“.

Brana demokratskoj javnosti

Srbija se našla u digitalnom zatvoru, jer „ima autokratsku vlast koja ne dozvoljava da se uspostavi bilo kakva demokratska javnost“, ocenjuje za DW navode iz ovog izveštaja Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

„Mi smo sada svedoci da je država potčinjena jednoj političkoj partiji, a mehanizam za to je gajenje kulta ličnosti Aleksandra Vučića. Cilj toga jeste da novinari i civilni sektor odustanu od onoga što rade. Ali, tu bi trebalo skrenuti pažnju da, pored BIA, to radi i Narodna banka Srbije, koja od poslovnih banaka uzima podatke o finansijskim transakcijama novinara i nevladinih organizacija i to dostavlja određenim ljudima u vlasti“, ističe Gavrilović.

Ukidanje kritičkog mišljenja

Novinar Nedim Sejdinović smatra da je „prilično jasno kako se Srbija našla u digitalnom zatvoru. Još na samom početku njegove vladavine Vučić je otvoreno stavio do znanja da se velika količina novca i resursa koristi za kupovinu opreme i softvera koji će se upotrebiti za kontrolu političkih protivnika i praktično uništavanje opozicije. Država tokom godina nije štedela novac za konačni cilj, a to je pokušaj potpunog ukidanja kritičkog mišljenja“, kaže Sejdinović za DW.

Izveštaj Amnesti internešnala osvrće se i na brojne talase protesta u Srbiji, tokom kojih su protivnici režima bili izloženi brutalnim kampanjama i navodi da su „klevetnička saopštenja podsticana sa visokih položaja, uključujući predsednika države, poslanike i guvernerku Narodne banke Srbije“.

Gavrilović primećuje da se to dešava i sada „tokom studentskih protesta“, ali da „osim kampanja diskreditacije režim još uvek nema hrabrost i volju da pređe na agresivnije forme gušenja protesta koji zagovaraju demokratiju i vladavinu prava u Srbiji. Srbija je ipak na Balkanu, okružena zemljama NATO i Evropske unije, i tako izolovana od nedemokratskog sveta ipak ne može da čini ono što rade nedemokratske države“, ocenjuje Gavrilović za DW.

Vlast već ima jedan algoritam kampanje kada je ova vrsta protesta u pitanju, napominje Nedim Sejdinović i dodaje da „to osim primitivne propagande znači da se koriste se sva sredstva da se unese razdor i nepoverenje u samo srce bunta, i tu možda najveću ulogu imaju tajne službe. Ali, s obzirom na to da je protest masovan i decentralizovan, mislim da ni ta softverska rešenja nisu od prevelike koristi srpskim vlastima“, kaže naš sagovornik.

Problem za istraživačke novinare

Upotreba špijunskog softvera ipak u velikoj meri ugrožava novinarski rad i slobodu izražavanja, naglašava Sejdinović i kaže da se „to posebno odnosi na istraživačke novinare. Ovakva zloupotreba vlasti ne samo da ugrožava same novinare, nego i njihove kontakte s ljudima iz sistema vlasti koji im dostavljaju neke informacije“, skreće pažnju Sejdinović.

Otkriće Amnesti internešnala još jednom je, kaže, pokazalo da Srpska napredna stranka (SNS) svaku opozicionu aktivnost, kao i svakog pripadnika nevladinog sektora ili kritičara režima, vidi kao deo ilegalnih i protivzakonitih aktivnosti. Zaključak izveštaja, kako dodaječ, samo je potvrdio da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne samo što ne podnosi parlamentarnu demokratiju, nego i bilo kakav kritički glas u društvu.

Autokrate i diktatori svaki pokušaj borbe za demokratiju „vide kao hibridni rat“, ocenjuje Zoran Gavrilović.

„Zato sada na protestima imamo festivale demokratije, jer učesnici govore o plenumima, o demokratskom načinu donošenja odluka, ali odgovor vlasti na to je da ponovo pokušavaju da spreče proteste nekim koruptivnim aktivnostima. Sve se to vidi kao subverzija, kao novi Majdan, i to je retorika vlasti koja se po ko zna koji put ponavlja“, napominje izvršni direktor BIRODI.

Nedim Sejdinović u tom kontekstu upozorava da je ponovo aktuelizovana „ priča o spiskovima stranih agenata, što je posebno bizarno u slučaju Aleksandra Vučića koji je potpuno otvorio vrata inostranom uticaju i inostranom kapitalu i gde je zapravo Vlada Srbije najveći strani plaćenik“.

Demokratija u senci interesa

Činjenica da je Norveška donator softvera koji se upotrebljava u nedemokratske svrhe otvorila je i pitanje odnosa demokratskih zemalja prema srpskom režimu ili – zašto demokratske zemlje žmure na očita kršenja ljudskih prava u Srbiji?

Evropa se u poslednjih desetak godina promenila, smatra Nedim Sejdinović, i „sada su nekako postali mnogo značajniji neki lukrativni interesi, a neke vrednosti koje ona zastupa otišle su u drugi plan. Sve se to reflektuje i na Srbiju, i nekako su demokratija, ljudska prava i slobodni izbori postali manje bitni“.

Zaista bi trebalo biti dovoljno neinformisan pa jednoj autokratiji dati takav instrument, kaže Zoran Gavrilović.

„Mislim da ljudi iz pojedinih ambasada žmure na situaciju u Srbiji i da ovde završavaju neke projekte svojih razvojnih agencija, a za to vreme uništavaju seme demokratije u Srbiji“, zaključuje Gavrilović.