Istorija nema primer za takvu vrstu bankrota. Upravo zbog toga nemački ministar finansija Volfgang Šojble zahteva pripremu mogućeg scenarija sa nadom da bi mogao da pomogne u jasnijem sagledavanju problema.

Istovremeno, razmišljanja o neizbežnom kolapsu na finansijskom tržištu povećavaju neizvesnost i samim tim verovatnoću stečaja. Nemački ministar privrede Filip Resler je proteklog vikenda izjavio: „U cilju stabilizacije evra ne sme biti nikakve zabrane razmišljanja o mogućim rešenjima. Pod tim se, ako to bude neophodno, podrazumeva i kontrolisani bankrot Grčke.“

Reakcija tržišta bila je veoma jasna. Širom Evrope cene akcija su pale, evro je pao u odnosu na dolar. Mark Osvald tržišni starteg iz Londona kaže: „Čini se kao da nemački političari nalaze u destruktivnom besu kada je reč o javnim istupanjima o mogućem bankrotu Grčke ili mogućem izlasku iz monetarne unije. Ne treba kriviti tržišta koja pokušavaju da se domognu bunkera i zaštite čeličnim kacigama.“

„Domino-efekat“?

Zaštita jeste neophodna, jer bi u slučaju bankrota posuđeni novac bio delom izgubljen. Države evro-zone Grčkoj su pozajmile milijarde i pružile jemstvo za kredite. Nestanak tog novca povećao bi dug zemalja iz evro-zone, kaže Stefan Homburg, izvršni direktor Instituta za finansijska istraživanja u Hanoveru. „Ako se dogodi ono što ja očekujem, da Grčka u nekom trenutku kaže da nije u stanju da otplati dugove, to će povećati dug Nemačke i dovesti u opasnost nemačke kreditne sposobnosti.“

U tom slučaju Nemačka bi plaćala veće kamate na nove dugove. To samo po sebi ne bi bilo dramatično, ali bi se druge problematične zemlje, kao što su Portugalija, Irska, Italija i Španija, zbog rasta kamatnih stopa, veoma brzo mogle naći u nevolji.

U tom slučaju bi se na finansijskom tržištu mogle očekivati dve vrste reakcija. Spremnost za pružanje pomoći privredno oslabljenim zemljama iz evro zone bi se dalje smanjivala. S druge strane bi se spekulisalo razmišljanjima da je Grčka pod stečajem, i postavljalo bi se pitanje: ko je sledeći? Ova lančana reakcija poznata je kao „domino-efekat“.

Autori: Andreas Beker / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković