Od 2007. godina dve borbene jedinice Evropske unije, sa oko 1.500 vojnika u stanju su pripravnosti. Polugodišnjom rotacijom, smenjuje se sastav vojnika zemalja članica EU. Multinacionalne jedinice zamišljene su kao brze borbene jedinice, a sposobne su i za dugoročne misije. Za sada one još nisu bile angažovane.

Konflikata, koji pogađaju Evropu, u Evropi i njenom susedstvu, međutim, ne nedostaje. Da li je možda koncept od samog početka pogrešan? Ne, kaže poslanik Evropskog parlamenta i portparol Evropske narodne partije Mihael Galer u intervjuu za Dojče vele i dodaje: „Mi moramo biti u stanju da odgovorimo izazovima. Ukoliko se politička volja - kada je reč o angažovanju borbenih jedinica - ne iskristalizuje, onda se pre ili kasnije mora postaviti pitanje, da li bi nešto trebalo menjati?“

Nadopuniti, ne ukidati

Pritom, malo ko želi da ukine borbene jedinice. One Evropljanima služe kako bi svetu pokazali da imaja svoje snage za krizne događaje i kao određeni vid protivteže Amerikancima, koji u NATO imaju glavnu reč. Ali svi su složni da ubuduće ne može kao do sada. Na sastanku ministarskog veća, održanom u aprilu, u Luksemburgu, nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer spomenuo je mogućnost da jedinice EU ne budu korišćene samo kao borbene, već i kao „jedinice za brzu obuku“, ili za potrebe Ujedinjenih nacija, za „posmatranje, savetovanje i pomoć.“

Ta ideja svidela se Patriku de Rusjeu (Patrick de Rousiers), predsedniku Vojnog komiteta EU. O nemačkom predlogu francuski general Rusje je rekao: „On je poslužio kao katalizator u diskusiji, da se utvrdi koliko daleko su načelnici štabova spremni da idu. U svakom slučaju postoji spremnost da se ide napred, kako bi se povećala sposobnost raegovanja Evropske unije na krize.“

Kriza u Maliju kao test

Nemački ministar unutrašnjih poslova svoj plan je predstavio u kontekstu sukoba u Maliju i pritom naglasio: „Sada vidimo da postoji mnogo situacija, gde je Evropska unija primorana na brže reagovanje.“I Mali bi bio dobar primer za angažovanje jedinica EU. Vojnu inicijativu na sebe je ipak preuzela Francuska. Političar Mihael Galer je bio jedan od retkih koji se tada zalagao za angažovanje jedinica. „Pritom, ni ja nisam angažman u Maliju zamislio kao borbeni, već u nekoliko etapa, iz pozadine, gde bi malijske službe postepeno ponovo uspostavile svoju upravu. Tu bi učešće moglo da posluži za ponovno uspostavljanje suvereniteta ili administrativnih struktura. Ali politička volja tada nije postojala“, kazao je Galer.

Glavni problem za brzo angažovanje borbenih jedinica jeste to što je u mnogim zemljama, članicama EU, kao što je recimo Nemačka, neophodna saglasnost parlamenta. Ali, dok bi odluka za vojnu akciju bila donesena, već bi bilo prekasno. Sa druge strane, za jedinice za brzo obučavanje, o kojima je govorio De Mezijer, saglasnost parlamenta nije potrebna.

Veći evropski angažman

Kritičari borbenih jedinica neprestano ponavljaju da su one konkurencija NATO i zato predstavljaju skupu paralelnu strukturu. Stručnjak za bezbednosna pitanja, Mihael Galer smatra da to ne predstavlja opasnost za podele u NATO. On polazi od toga da Sjedinjene Američke Države očekuju snažnije evropsko vojno učešče, barem kada je reč o sukobima u i oko Evrope: „Amerikanci su u pravu kada nam poručuju: „Sami se brinite za svoje dvorište“,

Evropa, međutim, još uvek nije sasvim sigurna kako bi doprinos borbenih vojnih snaga trebalo da izgleda. O tome kakav će biti budući koncept borbenih trupa, odlučivaće šefovi država i vlada EU, najverovatnije na samitu u decembru.

Autori: Kristof Hazelbah / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović