Evropski parlament se već u novembru 2016. izjasnio za zamrzavanje pristupnih pregovora sa Turskom. Iako je turski predsednik Erdogan za vreme najnovije kampanje evropske političare nazivao nacistima, a nije štedeo ni EU, članice unije su se uzdržavale od bilo kakvog delovanja protiv Erdogana. No, nakon njegove pobede na referendumu o ustavnim reformama verovatno neće više biti uzdržavanja. Zahtev koji je do sada jedino jasno izrekla Austrija - da se pristupni pregovori potpuno prekinu - mogao bi dobiti sve više zagovornika.

Angela Merkel je formalno i dalje podržavala pristupnu perspektivu za Tursku, jer je ona jedna od glavnih zagovornica "izbegličkog sporazuma" na osnovu kojeg je Turska pristala da za šest milijardi evra prihvati povratak izbeglica koje su dospele do Grčke. Time je radikalno smanjen priliv izbeglica u Grčku i u zemlje Balkanske rute. Sporazumum je, osim toga, predviđeno ponovno pokretanje pristupnih pregovora sa EU i ukidanje viznog režima - čim Turska ispuni uslove. Međutim, sada posle referenduma, pitanje je da li će ti uslovi - među kojima je ublažavanje anti-terorističkih zakona, biti ispunjeni.

"Neiskreni pregovori"

Vicepredsednik Evropskog parlamenta Aleksander grof Lambsdorf (FDP) je EU pozvao da bude iskrena i da prekine pristupne pregovore: "Erdoganove prezidijalne fantazije o svemoći jasno ističu u kolikoj meri se ta zemlja u međuvremenu udaljila od temeljnih vrednosti EU. Krajnje je vreme da se neiskreni pristupni pregovori sa Turskom prekinu i odnosie sa tom zemljom postave na nove temelje." Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je odbacio pretnje turskih političara o prekidu "izbegličkog sporazuma". Jedina crvena linija koju je Junker do sada naveo je ponovno uvođenje smrtne kazne. Predsednik Erdogan je, naime, smrtnu kaznu ponovno stavio u javni diskurs nakon neuspelog pokušaja puča prošle godine. I sinoć, posle proglašenja pobede na referendumu, govorio je o sledećem referendumu na kojem će se odlučivati o uvođenju smrtne kazne.

 "Ne ostavljajte nas same"

Nemačka poslanica Levice u Evropskom parlamentu Martina Mihels, kao i mnoge nevladine organizacije,  na mogući prekid pristupnih pregovora sa Turskom gleda skeptično. To bi ukinulo i poslednju važnu vezu preko koje bi se još moglo uticati na Tursku, kaže ona i dodaje da mnoge grupe turskog civilnog društva Evropu mole: "Ne ostavljajte nas same."

Turska u svakom slučaju ostaje tesno povezana sa Europom po pitanju bezbednosne politike. Ona je članica NATO i to članstvo nije pod znakom pitanja. Jer, ta zemlja je geostrateški previše važna zbog svog položaja između Kavkaza i Bliskog istoka. Osim toga, NATO nema tako stroge kriterijume kao Evropska unija. I kad je na vlasti u Turskoj bila vojska, ta zemlja je ostala u NATO.