Indonezija je u ponedeljak (6. januar) formalno postala članica BRIKS-a, pridružujući tom bloku najveću ekonomiju jugoistočne Azije i najmnogoljudniju državu u regionu.

BRIKS su 2009. godine zvanično osnovali Brazil, Rusija, Kina i Indija, i u međuvremenu je postao relevantan kao međunarodni forum za zemlje u razvoju. Južnoafrička Republika pridružila se ubrzo nakon prvog samita, a Egipat, Iran, Etiopija i Ujedinjeni Arapski Emirati postali su članovi 2024. godine. Indonezija je aktivirala svoje članstvo u januaru 2025.

Podstaknut priključivanjem novih zemalja, BRIKS sada nastoji da učvrsti svoju reputaciju kao alternativa grupi velikih ekonomija G7 koju predvode Sjedinjene Američke Države.

„Ponovili smo nekoliko puta da je BRIKS važna platforma za Indoneziju da ojača saradnju jug-jug i osigura da glasovi i težnje zemalja globalnog juga budu na dobar način zastupljeni u globalnim procesima donošenja odluka“, rekao je portparol indonežanskog Ministarstva spoljnih poslova Rolijansah Soemirat za DW.

Džakarta je „posvećena davanju doprinosa agendi BRIKS-a, uključujući napore da se promoviše ekonomska otpornost, tehnološka saradnja i javno zdravlje“, rekao je portparol Ministarstva.

Subjanto se odvažio

Prethodni predsednik Indonezije Džoko Vidodo odbio je da svoju zemlju uvede u BRIKS 2023. godine, rekavši da Džakarta još uvek odmerava argumente za pristup i protiv njega, te da ne želi da „juri u BRIKS“. Novi predsednik Prabovo Subjanto, koji je pobedio na opštim izborima 2024, takve nedoumice nema.

Promena stava Džakarte signalizira više od jednostavne promene vlade. S obzirom na to da se globalni poredak predvođen Zapadom smatra politički potrošenim, oslabljen ekonomskim previranjima i ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, zemlje tzv. Globalnog juga sve su spremnije da se približe Pekingu i Moskvi, i tako rizikuju da naljute Vašington. Više od 30 zemalja, uključujući zemlje jugoistočne Azije poput Tajlanda, Malezije i Vijetnama, sada je izrazilo interesovanje ili formalno podnelo zahtev za članstvo u BRIKS-u.

„Multipolarni“ svet

Evolucija BRIKS-a u veći geopolitički blok podstaknuta je i usponom Kine kao globalne ekonomske i političke sile. Kineska vlada često poziva na „multipolarni“ svetski poredak, bezbednosnu i finansijsku infrastrukturu kojom ne dominiraju isključivo Sjedinjene Države. Članice BRIKS-a takođe često razgovaraju o globalnoj dominaciji američkog dolara i potrebi za alternativnim finansijskim okvirima zemalja-članica.

Diplomatski, BRIKS je važan i za Kinu i za Rusiju kao simbol tog multipolarnog pejzaža u nastajanju, a samit BRIKS-a održan 2024. čiji je domaćin bio Vladimir Putin, pokazao je da Moskva i dalje ima mnogo prijatelja širom sveta, uprkos zapadnim sankcijama.

Komentarišući odluku Indonezije da se pridruži BRIKS-u, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đakun pohvalio je Indoneziju kao „glavnu zemlju u razvoju i važnu silu na globalnom jugu“.

Važno je, međutim, napomenuti da BRIKS nije izrazito antizapadni klub. Indonezija, poput Indije koja je osnivač BRIKS-a, ima dobre odnose sa zapadnim zemljama i malo je verovatno da će zauzeti stranu u geopolitičkom obračunu između Sjedinjenih Država i njihovih rivala.

Indonezija kao sila koja balansira?

„Indonezija ne namerava da se odvoji od Zapada, ni postepeno, ni odmah“, kaže za DW M. Habib Abijan Zakvan, istraživač na odeljenju za međunarodne odnose Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Indoneziji.

„U indonezijskom spoljnopolitičkom DNK, svi su prijatelji, kao što je rekao i predsednik Prabovo“, naglašava on, napominjući ujedno da Džakarta „samo želi da poveća svoj manevarski prostor“. „Ako Indonezija može da zadrži svoju nesvrstanu poziciju i utiče na agendu BRIKS-a svojim inkluzivnim stavom da ne isključuje ili ne negira Zapad, mislim da članstvo možda neće imati mnogo uticaja na naše odnose sa Zapadom“, smatra ekspert.

Teuku Rezasijah, takođe stručnjak za međunarodne odnose i predavač na Univerzitetu Padžadžaran u Bandungu, glavnom gradu provincije Zapadna Java, za DW kaže da bi Indonezija mogla da ima ulogu zemlje koja održava ravnotežu unutar BRIKS-a, istovremeno negujući osvoje veze sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom. „Članstvo u BRIKS-u daje Indoneziji, kao sili srednje veličine, mogućnost uticaja na globalni poredak“, objašnjava.

Trampov efekat

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp stupa na dužnost krajem ovog meseca. Očekuje se da će se Sjedinjene Države za vreme njegovog mandata sve više povlačiti iz multilateralnog angažmana. Tramp je u novembru zapretio članicama bloka da će biti odsečene od američke ekonomije ako stvore „valutu BRIKS-a“.

Aleksander Rejmond Arifjanto, viši saradnik na Školi međunarodnih studija S. Rajaratnam (RSIS), veruje da bi snažniji transakcioni pristup Trampove administracije mogao da pruži Indoneziji priliku da izgradi čvršća partnerstva unutar regionalnih organizacija. „Sklapanje obostrano korisnih partnerstava s drugim zemljama jugoistočne Azije ne samo da će ojačati nesvrstanu poziciju regiona u sve neizvesnijem geopolitičkom poretku, već će takođe ojačati status Indonezije kao lidera ASEAN-a (Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije), kao i njene multilateralne reference u vreme kada Sjedinjene Države teže ka unilateralizmu“, napisao je Arifjanto u nedavnom objavljenom članku.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku