„Tek smo na početku“, rekao je izraelski premijer Banjamin Netanjahu, pozivajući na odmazdu. „Ono što ćemo uraditi našim neprijateljima narednih dana kod njih će odzvanjati generacijama.“

Vojni stručnjaci su uvereni da je to najava kopnene ofanzive na Pojas Gaze koji je kompletno okružila oklopljena izraelska armija. Na oružje se diglo 300.000 rezervista, što je najveća mobilizacija u istoriji Izraela.

Vlasti Izraela pozvale su civile iz Pojasa Gaze da se „sklone", uz opasku da mogu otići u Egipat. Ali u međuvremenu je i jedini prelaz ka Egiptu zatvoren, i oko 2,2 miliona ljudi je u potpunoj izolaciji.

Ljudima u Izraelu je pak rečeno da nabave zalihe hrane, vode i lekova za 72 sata, što bi takođe mogao biti predznak kopnene ofanzive.

Prema analizi londonskog Gardijana, izraelska vojska je pri ranijim borbama u Gazi pokušavala da zauzme centralni deo tog malenog pojasa, dugačkog četrdesetak, a širokog šest do dvanaest kilometara.

Tako bi se presekla veza između grada Gaze i južnog dela Pojasa. No, i Hamas je verovatno spreman na taj scenario.

Urbane borbe rizik za vojsku

„Hamas je u prednosti utoliko što dobra zna teren i može da dela iz zasede“, kaže Mjuriel Aseburg, stručnjakinja za Bliski istok u berlinskoj Fondaciji za nauku i politiku. I to uprkos vojnoj nadmoći Izraela čije bi trupe imale podršku iz vazduha.

„Rizik za izraelske trupe bi uprkos tome bio veoma veliki jer ne znaju tačno gde se kriju borci, gde su magacini oružja, a gde taoci. U borbi od kuće do kuće bi izraelska armija mogla da pretrpi velike gubitke“, dodaje ona za portal Tagesšau nemačkog javnog servisa.

Kako podseća Gardijan, 2014. je izraelska armija izgubila 13 vojnika u samo jednoj noći borbi u Šujaji, najgušće naseljenoj četvrti grada Gaze. Vojnici su naišli na protivtenkovsku minu i mitraljeze.

Do danas, piše list, Hamas verovatno ima veliki broj originalno ruskih prenosivih protivtenkovskih raketa tipa Kornet. One su se već pokazale ubojitim protiv izraelskih tenkova u Libanu.

Hamas verovatno ima i modifikovane dronove-bombardere, kakvi se koriste na ukrajinskom ratištu.

Šta sa taocima?

Ako i deluje da je raspoloženje u Izraelu da se Hamas sada mora počistiti, pitanje je šta će biti sa taocima?

Prema različitim procenama, Hamas drži stotinak talaca, a teroristička grupa Islamski džihad još njih tridesetak. Među njima žene, dece, stranih državljana…

Navodno su prvi razgovori o eventualnoj razmeni obavljeni preko katarskih posrednika, ali su bili neuspešni.

„Ako pre kopnene ofanzive pođe za rukom uspostavljanje humanitarnog koridora, onda bi makar deo talaca – žene, deca i starci – mogao da bude oslobođen u zamenu za palestinske zatvorenice iz izraelskih zatvora“, sumira Aseburg.

Hamas je inače pripretio da će ustreliti po jednog taoca za svaku izraelsku raketu koja bez upozorenja padne na stambeni objekat u Pojasu Gaze.

Ami Ajalon, bivši izraelski ministar i šef tajne službe Šin Bet, žestoko je kritikovao vlast svoje zemlje zbog politike prema Palestincima, tvrdeći da je tako ojačan Hamas.

Čak i Ajalon, poznat kao čovek koji se zalaže za mir sa Palestincima, kaže da Izrael sada nema izbora do da uđe u Gazu. „Kako bi se to uradilo, hiljade Palestinaca će morati da bude ubijeno. Nemam predstavu koliko će izraelskih vojnika i civila stradati.“

Kako je dodao u razgovoru za francuski Figaro, masakr koji je Hamas počinio do sada je bio nezamisliv. „A kako bi se uništilo vojno krilo

Hamasa, nema alternative kopnenoj ofanzivi. Jer, ne možemo pobiti dva miliona ljudi bombardovanjem.“

Hamas je uračunao mrtve civile

Mnogi stručnjaci navode dva razloga zašto bi Hamas mogao da se ipak raduje takvoj izraelskoj ofanzivi.

Najpre, što više žrtava, to manje šanse da arapske države poput Saudijske Arabije normalizuju odnose sa Izraelom. Drugo, postoje indicije da bi u slučaju ofanzive na Gazu opasnost za Izrael odmah stigla sa severa, od libanskog Hezbolaha. Tako bi armija bila razvučena na barem dva fronta.

Inače, malo ko veruje da se Izrael sprema da ponovo okupira Gazu. Prema analizi Gardijana, bio bi preveliki izazov da se Pojas drži pod kontrolom duže vreme. Pretpostavlja se zato da će cilj biti brza eliminacija Hamasa.

Ali, berlinska ekspertkinja Mjuriel Aseburg upozorava da Hamas, čak i ako bude razbijen u Gazi, neće nestati već bi mogao da deluje iz egzila. Aseburg smatra da je Hamas „beskrupulozno" već uračunao veliki broj žrtava i među palestinskim civilima.

„Može se očekivati veliki broj civilnih žrtava u Pojasu Gaze. Potpuna blokada, koju je vojska sad uvela, najava izraelskih vlasti da će odseći snabdevanje namirnicama, vodom, strujom i gorivom načiniće situaciju narednih dana i sedmica ekstremno teškom“, kaže ona.

A šta posle rata?

Ujedinjene nacije su osudile držanje talaca kao i blokadu Gaze i tražile humanitarni koridor.

„Vojni uspeh Izraela u Pojasu Gaze svakako ne bi značio deradikalizaciju tamošnjeg stanovništva. Bez perspektive za narod u Gazi nije moguć trajni mir pa ni bezbednost za Izrael“, dodaje Aseburg i zaključuje:

„SAD i Evropljani su stali iza Izraela, s obzirom na odvratne ratne zločine koje je počinio Hamas. Ali njihov zadatak je i da pitaju šta posle rata, kako se mogu stvoriti održive perspektive koje neće više biti plodno tle za Hamas i druge radikale.“

nr (ard, le figaro, the guardian, orf, rtr, dw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.