1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šta Bugari u stvari hoće od Makedonaca?

Ivaylo Ditchev
Ivajlo Dičev
8. januar 2022.

Nove vlasti u Sofiji su obećale da će naći izlaz iz spora sa Severnom Makedonijom. Ali, i novi bugarski zahtevi su sporni, loše definisani, često besmisleni, piše za DW bugarski antropolog Ivajlo Dičev.

Foto: BGNES

Nema racionalnog objašnjenja za bugarski veto na početak pregovora Brisela i Skoplja. Nacionalisti u prethodnoj Vladi u Sofiji su naprosto tim vetom hteli da zaustave pad sopstvene popularnosti među građanima. Ali, otkud u Bugarskoj neka vrsta entuzijastičnog konsenzusa o ovom pitanju?

Kao da su Bugari očekivali da će se Makedonci, „oslobođeni“ od srpske hegemonije, vratiti njima – a onda bili razočarani što su susedi razvili solidan sopstveni nacionalni identitet.

Moguće da je grčko odbijanje da prihvati ime tada nove republike podstaklo i bugarski nacionalni ego. Ali, dok je Atina postavljala Skoplju jasne uslove, današnji bugarski gnev deluje mutno i nelogično. I postavlja opasan presedan kojim bi se mogle potpaljivati tenzije između Srba i Kosovara, ili Poljaka i Ukrajinaca, i svih drugih zemalja koje imaju razne poglede na zajedničku istoriju.

Zaludne su nade Severne Makedonije da bi EU mogla da primora Bugarsku da podigne rampu. Francuska favorizuje produbljivanje EU umesto proširenja, dok su ekstremne desničarske partije u Evropi načelno skeptične prema prijemu zemalja sa znatnim udelom muslimanskog stanovništva, što je slučaj u Severnoj Makedoniji.

Zavrzlama bi mogla da se reši kompromisom koji bi obema stranama dozvolio da tvrde kako su pobedile. Šta su, dakle, bugarski zahtevi?

Prvo, oni hoće da makedonski susedi priznaju da imaju bugarske korene. U procesu razgovora, najednom je napuštena zvanična formulacija o „zajedničkoj istoriji“, a Makedonci su bili optuženi da su „ukrali“ bugarsku istoriju.

Nesretno izjednačavanje istorijskih činjenica i nacionalnog identiteta znači da obe strane pretpostavljaju da priznanje određenih događaja iz prošlosti nekoga automatski čini Bugarinom ili Makedoncem. Novo liberalno rukovodstvo u Sofiji obećalo je da će povećati obim pregovora. Do sada su se razgovori vrteli oko bilateralne istorijske komisije, koja je stavljena pred nemoguću misiju da iznađe jednu istinu o prošlosti.

Plan novog premijera Petkova je da pokrene pregovore o saobraćaju, ekonomiji, kulturi, bezbednosti, dakle poljima koja su svakako bitnija za približavanje EU. Očekuje se da timovi stručnjaka izađu sa rezultatima do kraja francuskog predsedavanja EU u julu ove godine. Komisija istoričara pak nema krajnji rok, i trebalo bi da nastavi sa radom tokom celog pristupnog procesa.

Sprečavanje govora mržnje je jedan od bugarskih zahteva koji nisu dovoljno precizno definisani. Primeri idu od uvredljivih grafita ispisanih u Skoplju do skrnavljenja grobova bugarskih vojnika iz Drugog svetskog rata.

Nije iznenađenje što je veto Sofije podgrejao negativna osećanja. Nedavna anketa pokazala je da više od polovine Makedonaca vidi svoje istočne susede kao neprijateljsku zemlju. Međusobnoj netrpeljivosti samo doprinosi bugarski manir da susednu naciju i njen jezik naziva „izmišljenim“.

Istorijski problemi se vuku od profašističkog režima u Bugarskoj koji je kolaborirao u nacističkim zločinima, kao i od ranog perioda jugoslovenskog komunizma, kada su mnogi Bugari u jugoslovenskoj Makedoniji bili silom asimilovani. Za sada pak nijedna zemlja nije spremna da se suoči sa istorijskom krivicom. Umesto toga, upire se prostom preko plota.

Treći zahtev Sofije tiče se ljudskih prava, to jest činjenice da Bugari ustavom susedne zemlje nisu zvanično priznati kao zasebna manjina. Istina, diskriminacija ljudi koji se osećaju kao Bugari u Severnoj Makedoniji mogla bi biti ozbiljan problem. Ali, za tu diskriminaciju nema valjanih dokaza.

Nijedan takav slučaj nije završio pred Evropskim sudom za ljudska prava. Obično se navode primeri pritisaka na ljude sa dvojnim državljanstvom, recimo gradonačelnika Skoplja ili pevača koji je učestvovao na Evroviziji. A u isto vreme, bugarski premijer Petkov je kod kuće na meti kritika jer i sam ima dvojno državljanstvo - bugarsko i kanadsko.

Pa opet, brige Sofije nisu sasvim neutemeljene. Oko 120.000 makedonskih državljana dobilo je i bugarsko državljanstvo – ima ih dvanaest puta više od makedonskih Vlaha koji su priznati kao manjina u makedonskom Ustavu.

A gde je tih 120.000 ljudi? Svi znaju odgovor: u zapadnoj Evropi. Do bugarskih pasoša se često dolazi tako što se podmiti gde treba i falsifikuju porodična dokumenta.

Još se obrađuju rezultati popisa u Severnoj Makedoniji koji je obavljen prošle godine, ali se procenjuje da se svega tri hiljade ljudi na tom popisu izjasnili kao Bugari. U Sofiji tvrde da će ti ljudi biti diskriminisani i zastrašivani.

Upisivanje bugarske manjine u makedonski Ustav možda izgleda lako, ali zahteva dvotrećinsku većinu u parlamentu u Skoplju. Makedonska opozicija bi se bez sumnje pobunila.

Ni sa bugarske strane ne bi bilo lako. Jer, ako bi Bugari u Severnoj Makedoniji bili priznati kao manjina, to bi značilo da (ostali) Makedonci nisu Bugari – a bugarski nacionalistički san kaže da jesu.

Naposletku, krhki politički balans u Sofiji mogao bi da bude narušen ako se ode na još jedne, četvrte izbore zaredom. Populista Slavi Trifonov, osnivač jedne od četiri nove vladajuće stranke koja kontroliše Ministarstvo spoljnih dela, nedavno je dao apsurdan predlog: Bugarska bi ukinula veto, ako bi je primili u Šengenski prostor, a Sjedinjene Države ukinule vize za bugarske građane.

Otkad je to moguće ucenjivati nekog tako što pretiš da ćeš pucati u sopstveno koleno?

*Ivajlo Dičev je profesor antropologije na Univerzitetu u Sofiji. Predaje i u Francuskoj i SAD. Autor je više stručnih knjiga i eseja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi