Ništa od toga nije sporno: 70 odsto planete je pokriveno morima. Ona neposredno hrane više od tri milijarde ljudi, ali s obzirom na uticaj koja imaju na klimu, zapravo hrane sve nas. Bez mora ne bi bilo ni atmosfere ni života. Ona su presudna i za privredu, bilo da se radi o trgovini ili turizmu.

Na inicijativu Međuvladine okeanografske komisije (IOC), organizacija Unesko je zbog svega toga proglasila Dekadu okeana koja je svečano počela ovog juna. „Pandemija nam je pokazala koliko smo ranjivi, da je sve povezano i u kojoj meri su zdrava planeta – i zdravi okeani presudni za naše preživljavanje“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Bez vode nema života – i tu jasnu činjenicu i UN hoće da bolje usade u svest. Već se predviđa mnoštvo rasprava, radionica, naučnih istraživanja i razmene znanja.

Naučnici se raduju

Ali, hoće li taj folklor Svetske organizacije išta doneti? Hoće li bilo koga naterati da bar malo razmisli pre nego što baci otpad u more? Hoće li promeniti način razmišljanja i gradova i preduzeća – sve do ogromnih poljoprivrednih dobara koje nije ni najmanje briga što njihov otpad i zatrovane vode završavaju u moru? Šta znači proglašavanje „dekade“ kada se za sve te probleme već odavno zna, a ipak se čini samo malo ili ništa?

Viki Ferini je naučnica na univerzitetu Kolumbija u Njujorku i istražuje dno okeana. Ona je uverena da će akcija UN biti korisna: „Mislim da se veliki deo Dekade okeana sastoji u tome da će okupiti različite grupe, na različitim nivoima i s različitim gledištima. To će nam doneti više snage i brži napredak. I ja redovno telefoniram sa naučnicima u Australiji i usaglašavamo se. Toga nije bilo još do pre nekoliko godina.“

No, i to je stav jedne naučnice: povodom ove Dekade će biti održavani kongresi i seminari. Možda će i vlade malo više da odreše kesu i odobre sredstva za neko dodatno istraživanje. Ali hoće li to promeniti nešto u našem odnosu prema moru – i doneti nešto samim okeanima?

U morima su već propadale čitave civilizacije

Brus Rudik, stručnjak za međunarodno pravo Univerziteta Njujork, podseća da su mora od pamtiveka bila od najveće važnosti za opstanak država i čitavih civilizacija: to počinje još pre Feničana i Rimskog carstva u njegovom sukobu s drugom pomorskom velesilom tadašnjeg Mediterana, Kartaginom, i ide do današnje napetosti na morima Dalekog istoka gde Kina želi da postane najvažnija sila. Čak i u pitanju Bregzita su se koplja najviše lomila oko mora – i ribarenja u teritorijalnim vodama EU i Velike Britanije.

„Svi moraju da shvate da je sve povezano i zavisi jedno od drugog. Ne možemo da rešimo problem ribarenja, već moramo da rešimo sve probleme koji imaju uticaj na okeane“, kaže ovaj pravnik.

Posla ima mnogo: čak je i manje važno što su svetska mora ušla i u ciljeve održivog opstanka UN za 2030. godinu – važnije je da svako bar razmisli pre nego što baci sledeću plastičnu bocu ili kesu u more.

A to je, ako ništa drugo, prilika da se setimo ove Dekade: već se ozbiljno razmišlja o putu na Mars i stvaranju naselja na Mesecu. Ali, o morima još uvek znamo vrlo malo: samo delić dna je istražen, a u morskim dubinama se još uvek otkrivaju živa bića za koja uopšte nismo znali.

aš/ož (wdr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu