Protesti poljoprivrednika, koji su se u drugim evropskim zemljama već postarali za političke turbulencije, stigli su i u Nemačku. Svojima akcijama koje su trajale nedelju dana nemački poljoprivrednici bune se protiv planiranog ukidanja subvencije za dizel-gorivo.

Kolone hiljada traktora i kamiona proteklih dana prouzrokovale su saobraćajni haos i blokirale mnoge gradove.

Protesti širom Evrope

U Holandiji su proteklih godina slični protesti povremeno bili praćeni nasiljem i ciljanim narušavanjem privatne sfere političara, a dovodili su i do ogromnih blokada privrede. Protestovalo se protiv planiranih mera za smanjenje emisija ugljen dioksida, a 2019. se iz tih demonstracija izrodila i nova politička stranka: populistički BBB.

Poljoprivrednici su izlazili na ulice i u Belgiji, Španiji i Francuskoj kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo planiranim ekološkim merama i većim troškovima. Taj talas protesta stigao je i do Poljske i drugih istočnoevropskih država u kojima se uglavnom demonstriralo protiv jeftine pšenice iz Ukrajine.

Jan Duve van der Pleg, agronomski sociolog sa Univerziteta Vageningen u Holandiji, u svim tim protestima vidi nešto zajedničko: cilj je obrana postojećeg stanja. Prema njegovom mišljenju, razlog za proteste često je „pravo da se zadrže subvencije koje postoje godinama, a i da se i dalje koriste fosilna energija ili pesticidi“.

„Pritom se radi o jasnim obeležjima industrijalizovane poljoprivrede“, ukazuje naučnik.

Šta traže seljaci?

Ipak, ne mogu svi protesti poljoprivrednika širom Evrope da se svedu pod isti krov – u svakoj zemlji povod je bio nešto drugo. U Nemačkoj su to subvencije za dizel, u Španiji loše snabdevanje vodom, a u Francuskoj troškovi za navodnjavanje i gorivo, kao i agrarna politika EU.

Cene đubriva i goriva su, nakon napada Rusije na Ukrajinu, znatno porasle i veoma opterećuju seljake, uprkos poskupljenju prehrambenih namirnica u evropskim prodavnicama.

Potpredsednica Saveza nemačke ruralne omladine Ane-Katrin Majster za DW kaže da poljoprivredni prinosi jednostavno ne mogu da održe korak s rastućim troškovima: „Cene mašina, sredstava za zaštitu bilja i đubriva nisu porasle u istoj meri kao prinosi.“ Ona dodaje da su „aktuelni izazovi i ono što se događalo proteklih godina jednostavno bili previše odjednom“. Kod nemačkih protesta je, doduše, težište na gorivu i mašinama, ali to je samo „kap koja je prelila čašu“, kaže Majster.

Ona ujedno ističe da se poljoprivrednici načelno ne protive ekološkim reformama, ali im je, kaže, potrebna veća podrška. „Seljak je prvi koji je negativno pogođen ako su flora i fauna loše“, kaže Majsteri dodaje da ekološke mere imaju svoju cenu koju i potrošači moraju da budu spremni da plate.

Podrška s desna

Za nemačku vladu tu je još i zabrinutost da bi proteste poljoprivrednika mogli da zloupotrebe desni ekstremisti, kako je to upozorila savezna ministarka unutrašnjih poslova Nenci Fezer. I ministar privrede Robert Habek ukazao je na pojavu nacionalističkih simbola i na „maštanja o prevratu“ koja se u vezi s protestima šire po internetu.

Prošlog ponedeljka je na mnogim traktorima bio istaknut logo Alternative za Nemačku (AfD), stranke čiji se delovi smatraju desno-ekstremnim, ali koja trenutno u ispitivanjima javnog mnjenja dobija 23 odsto glasova, što znači da bi na saveznim izborima zauzela drugo mesto.

Joahim Rukvid, predsednik Nemačkog saveza seljaka, kaže da se njegova organizacija distancira od ekstremista: „Desničari i druge radikalne grupe s fantazijama o prevratu ne želimo da imamo na našim demonstracijama. Mi smo demokrate“, ističe Rukvid.

Klimatski ciljevi u opasnosti?

U Briselu se sa zabrinutošću prati nezadovoljstvo poljoprivrednika. Tamo se plaše za ambiciozne klimatske ciljeve koji su tek u mandatu ove Evropske komisije ušli u zakonodavstvo. Evropska unija do 2050. želi da dostigne cilj od „neto nula“ štetnih emisija. Recimo, u poljoprivredi bi korišćenje hemijskih pesticida do 2030. trebalo da se smanji za 50 odsto.

U junu se održavaju se održavaju izbori za Evropski parlament pa se mnogi pitaju da li će ti planovi ostati na snazi i ako ta institucija EU skrene udesno. Marko Kontiero iz briselskog predstavništva ekološke organizacije „Grinpis“ za DW kaže: „Konzervativne stranke su, isto kao i još više desno orijentisane partije, u predizbornoj kampanji koristile ili zloupotrebile poljoprivredne teme kako bi ostvarile bolje izborne rezultate.“

U „Grinpisu“ smatraju da je postojeći sistem koji poljoprivrednike tera ka industrijalizovanim pogonima – neupotrebljiv. Između 2005. i 2020. godine na području Evropske unije nestalo je 5,3 miliona, većinom malih poljoprivrednih imanja, ali je istovremeno površina koja se koristi za poljoprivredu ostala nepromenjena, ukazuje Kontiero.

„Dakle, trećina poljoprivrednih proizvođača u EU je, zbog finansijskih problema, jednostavno nestala. Zato je obična laž praviti se da odbrana postojećeg sistema znači i odbranu seljaka“, kaže predstavnik „Grinpisa“.

Duga istorija protesta seljaka

Protesti poljoprivrednika imaju dugačku istoriju, podseća agronomski sociolog Jan Duve van der Pleg. On navodi da je u 20. veku bilo više talasa protesta, uključujući i one iz ranih sedamdesetih godina, kada su poljoprivrednici iz više evropskih država marširali prema Briselu. U protestima 1971. godine policija je čak ubila jednog demonstranta.

Proteste su u prošlosti po pravilu predvodili manji proizvođači, ali danas je drugačije, kaže Van der Pleg: „Agendu određuju veoma veliki poljoprivredni proizvođači. Interesi koje oni zastupaju su interesi agrarne industrije.“

Ovaj članak je u originalu objavljen na engleskom jeziku.