Prvi i najvažniji zadatak šefa neke nove partije je da obznani postojanje svoje nove stranke. To će se desiti na Kongresu u nedelju u gradiću Aras na severozapadu zemlje. Ovde se „Patriote“ („Les Patriotes“) predstavljaju javnosti. Francuska javnost ne zna šta da misli o novoj opciji na političkoj sceni, niti zna šta „Patriote“ uopšte hoće.

Trenutno je malo onih koji su oduševljeni formiranjem nove stranke. Njih je okruglo 3.000, što je premalo kako bi se stvorila solidna ekonomska baza za partiju. I tako delegati na prvom Kongresu nisu mogli drugačije nego da sami odreše kesu za iznajmljivanje sale koja staje 15.000 evra. Nisu im baš pomogle ni maske za mobilne telefone sa logom stranke koji se preko interneta prodaju za 24 evra. Stampanje letaka takođe plaćaju članovi partije.

Šarm povoljno iznajmljene sale

Svaki početak je težak. Ali nije lako ni etabliranoj političkoj konkurenciji, objašnjava Florijan Filipo, predsednik „Patriota“. Jer za nekoliko sedmica Nacionalni front drži svoj Kongres u obližnjem Lilu, i to iz praktičnog razloga: na severu su dvorane jeftinije nego u Parizu.

Filipo (36) dobro zna o čemu govori: On je bio zamenik šefice Nacionalnog fronta Marin Lepen. Mesecima se vukao spor između njega i Lepen. U septembru prošle godine je Filipo konačno izjavio da je njegov prethodno stvoreni savez „Patriote“ sada pretvoren u političku partiju.

 - pročitajte još: Makron je nova Angela Merkel Evrope?

Razlog neslaganja, analiziraju francuske novine, verovatno je Filipoova velika ambicioznost. Dugo je igrao ključnu ulogu u oblikovanju ideološke i kadrovske orijentacije Nacionalnog fronta. On je vukao konce kada je trebalo isključiti iz partije osnivača Žan-Marija Lepena. Stranka se mora otvoriti buržoaskim klasama, stalno je ponavljao Filipo.

Kada je vlada bivšeg predsednika Fransoa Olanda u novembru 2012. godine usvojila nacrt zakona o istopolnim brakovima, Marin Lepen se odlučila protiv demonstracija. To je takođe bio ustupak građanskim slojevima koje je stranka nastojala pridobiti. U isto vreme to je bio možda i prijateljski gest prema Filipou.

U decembru 2014. je jedan bulevarski magazin obznanio da je Filipo homoseksualac. Dva dana kasnije on se žalio na indiskreciju časopisa, ali je potvrdio tačnost informacije. Ekstremno desno krilo partije je to iskoristilo protiv njega.

Put prema desnom političkom centru

Odstupiti od krajnje desničarskog u pravcu političkog centra: taj je put Filipo sledio kada je za vreme predizborne kampanje prošlog proleća hteo da dovede Marin Lepen na grob Šarla Degola, kako bi mu ukazala počast. Na ovaj korak se, međutim, Lepenova nije odlučila. Umesto da ukaže čast ubeđenom Evropljaninu, radije je otišla na hodočašće u katedralu u Remsu, gde su sahranjeni francuski kraljevi, što je za konzervativne krugove simbol „večne Francuske“.

Izbor između ova dva mesta oslikava dilemu Nacionalnog fronta. On se uostalom kao i sve desničarske stranke u Evropi mora odlučiti između tvrdog krajnjeg desnog političkog spektra i onih koji se više vide u desnom političkom centru. Tu dilemu nije mogao da reši ni Filipo, najznačajniji strateg Fronta. Lepen je na kraju izgubila od Emanuela Makrona.

Poraz i njegove posljedice

Šta bi taj poraz mogao da znači za Nacionalni front mladi Filipo je nagovestio pre nekoliko godina. Stranka je sredstvo moći, objašnjava on početkom 2015. „Ako stranka ne vodi na vlast, onda ...“ Iz današnje perspektive se može zaključiti šta je Filipo mislio. Prošlog maja, prije objave rezultata predsedničkih izbora, osnovao je Savez „Patriote“, što je bio početak kraja u odnosima s Marin Lepen i Nacionalnim frontom.

 - pročitajte još: Nacionalni front je deo pejzaža

U januaru ove godine je Filipo, član Evropskog parlamenta, primećen kako vrbuje birače u gradiću Belfort na severoistoku Francuske. Bilo mu je vidno neugodno da učestvuje u ovoj uličnoj kampanji, s obzirom da je bio naviknut na velike pariske političke pozornice, pisao je list Lemond.

To je verovatno zato što još mora da objasni šta zapravo predstavljaju „Patriote“. Filipo je oduvek bio odlučan protivnik evra i podsticao je izlazak svoje zemlje iz zajedničke evropske valute. I u svemu drugom on se malo razlikuje od Nacionalnog fronta, koji se po Filipoovim notama takođe pomakao prema političkom centru. Za sada su „Patriote“ stranka koja je ne samo u potrazi za biračima, već i za političkim programom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android