Ko će biti novi predsednik Francuske – mladić željan reformi ili gospođa „fregzit“? Sedmog maja će jedno drugom na crtu izaći Emanuel Makron i Marin Lepen. Iz toga za Brisel mogu da proizađu dva scenarija: ili će Francuska nastaviti s evropskim integracijama sa socijalno-liberalnim predsednikom Makronom na čelu i možda će ih i čak i produbiti, ili će ta zemlja sa Lepenovom na čelu da se ogradi od suseda, da zatvori granice i izađe iz evrozone. Takav politički zemljotres, Evropu bi mogao mnogo više da uzdrma nego što je to bilo sa „bregzitom“.

Reč je o „odluci o pravcu u kojem će se kretati zemlja, o tome šta će se dogoditi za dve nedelje“, ocenjuje za DW Evelin Gebhart, potpredsednica u Evropskom parlamentu. A to znači: „Solidarnost i pravda ili nacionalizam i podele“.

I italijanski dnevnik „Korijere dela Sera“ je, dan nakon izbora, ocenio da Francuska želi promjene. A moguće je izabrati između dva pravca: populističkog Marin Lepen ili evropskog Emanuela Makrona. Dakle, dosta toga na kocki.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i poslanici Evropskog parlamenta zadovoljni su zbog toga što je Makron u prvom krugu predsedničkih izbora dobio najviše glasova. I mnogi drugi političari su odahnuli. Populizam u Francuskoj nije toliko jak koliko se strahovalo. Britanski „Gardijan“, kada je reč o dominantim osećanjima, gađa u sredu: „Toliko prizivani domino-efekat nakon ’bregzita’ i Trampove pobjede u Americi, nije se dogodio. A evropski projekat je pobedio“, piše londonski dnevnik, doduše s određenom distancom. I dodaje: „Barem za sada.“

Dva problema

Lepenova, protivnica Evrope, još uvek je u igri. Ona je osvojila 21,4 odsto glasova, što znači da iza sebe ima 7,6 miliona Francuza. Tu bi trebalo dodati 19,6 procenata glasova koje je osvojio Žan-Lik Melanšon, koji takođe zagovara izlazak iz Evropske unije. Ekstremni levičarski kandidat, želeo je da reformiše Uniju, a ukoliko to ne bi funkcionisalo, on je takođe najavljivao da bi, u tom slučaju, želeo da napusti zajednicu. Melanšon je takođe bio uzdržan i u izbornoj noći kada su se kandidati socijalista Benoa Amon i republikanaca i Franosa Fijon stavili iza Makrona. A njegove pristalice su na protestima pozivale da se ne glasa ni za Makrona, ni za Lepen.

Takvom stanju doprinelo je i to što je evropski komesar za privredu, Francuz Pjer Moskovici, izneo sledeće upozorenje: „Izbori još nisu gotovi“. Moskovici, istina, ne veruje da će Nacionalni front Marin Lepen da pobedi, ali „strahuje da će da osvoji 40 procenata“ glasova. Ako se takve prognoze ostvare, Makron bi morao da živi s tim da veliki deo Francuza odbija njegov proevropski kurs.

Danijl Gros, direktor briselskog trusta mozgova „Centar za evropske političke studije“, u intervjuu za DW skreće pažnju na još jedan problem. Makronov pokret „Napred“, na parlamentarnim izborima koji se održavaju u junu, teško da će da osvoji većinu glasova. Taj 39-godišnjak, dakle, neće moći da nastupi tako žestoko kako bi u suštini želio. „Za Brisel je pak odlučujuće to da li neki političar ima jasnu podršku na nacionalnom nivou. A to sigurno neće biti slučaj“, upozorava Gros. Takođe, i Makronovi ekonomsko-politički interesi kreću se u suprotnom smeru od interesa drugih članica EU, a pre svih Nemačke. „Ne verujem da on na evropskom nivou može mnogo toga da uradi“, zaključuje Gros.

I zaista Makron je u izbornoj kampanji govorio o uvođenju zajedničkog budžeta, kao i o uvođenju finansijskog ministra evrozone. Ali konzervativno rukovodstvo iz Berlina to ne želi ni da čuje. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble više puta je proteklih godina odbijao bilo kakvo udruživanje u finansijskom smislu.

Udruživanje protiv Lepenove ima šansu

Evelin Gebhardt smatra da je Makron previše liberalan kada je reč o ekonomiji. „Postoje stavovi s kojima se ne slažem“, kaže ta socijaldemokratska političarka, ali socijalno-liberalnom kandidatu daje za pravo kada govori o tome da bi o „politici štednje trebalo razmisliti“. Ona podseća na to da se u zemljama južne Evrope povećava stopa nezaposlenosti, a da se privredna snaga smanjuje. A to je razlog zašto ekstremne stranke stiču sve više pristalica.

Za Danijela Grosa to nije jedini razlog: „Evropska unija ima svoj značaj u ekonomskom smislu, ali to ne dotiče srca ljudi“, smatra Gros. Ljudima bi moralo da se pokaže da će biti očuvana unutrašnja bezbednost i nacionalni identitet. „Evropska unija mora da se koncentriše na pitanja unutrašnje i spoljne bezbednosti. To je polje na kojem se beleže veliki nedostaci.“

Mnogi su izbore u Francuskoj označili kao sudbonosne za Evropu. Da li je dakle bilo mudro za Makrona da svoju sopstvenu sudbinu veže za EU i da jasno sledi proevropske pozicije? „To je bio ogroman rizik“, smatra Gros. „Ipak, ima prednosti to što evropsko pitanje nije gurnuto u stranu, po principu: Nećemo sada da pričamo o tome.“ Bolje je, smatra Gros, razrešiti pitanje ko u Francuskoj ima većinu – evroskeptici ili oni koji veruju da „Francuska može bolje da se razvija u EU“.

I Evelin Gebhardt je ubeđena da evropsko udruživanje protiv Lepenove ima ogromne šanse. Ona podseća i na to da su šefovi država i vlada upravo proslavili 60. rođendan EU. Sa izborima u Francuskoj bi, smatra, taj proces mogao da bude nastavljen – „posebno zato što je Francuska jedna od zemalja osnivača Evropske unije“.