Oko 3.000 rudara je 10. avgusta počelo nenajavljeni štrajk. Naoružani mačetama i kopljima sukobili su se sa policijom i situacija je izmakla kontroli. Sukobi nisu iznenadili stručnjake koji poznaju tamošnju situaciju. Južna Afrika se nalazi na „buretu baruta“. Džon Kejpl, iz Fondacije „Benč Marks“ kaže da se to dalo očekivati zato što su promene u rudarskoj industriji od kraja aparthejda 1994. bile minimalne: „Plate su i dalje mizerne. Rudari su se nadali boljem životu, da će imati bolje kuće, dovoljno hrane i obezbeđena zdravstvena negu. Realnost jeste da i dalje žive u sklepanim naseljima bez vode i struje.“

Eskalacija i ubijanje moglo se izbeći da je kompanija „Lonmin“ poslušala preporuke stručnjaka koji su ispitivali stanje pre pet godina, kao i nedavno objavljenu studiju. Radnici su prekinuli rad zbog neisplaćenih plata koje iznose oko 400 evra i tražili su tri puta veću platu.

Fondacija „Benč Marks“ preporučila je poboljšanje radnih i životnih uslova. Osim toga, kritikovana je činjenica da su ekonomija i politika u Južnoj Africi suviše isprepleteni i to 18 godina nakon što je bivši oslobodilački pokret preuzeo vlast: „Ove kompanije veruju da mogu da rade šta žele, jer su povezani politički. U kompaniji ’Lonmin’ u odboru se nalazi i bivši borac za slobodu. Bivši šef sindikata rudara je danas multimilioner. Takva situacija ometa slobodno i nezavisno poslovanje, a lični interesi se stavljaju ispred društvenih“, kaže Džon Kejpl.

Krvoproliće se moglo izbeći

Stručnjaci smatraju da do krvoprolića ne bi došlo da je vlada pravovremeno reagovala na zahteve rudara. Jaz između bogatih i siromašnih u Južnoj Africi je najveći u svetu. Gotovo 50 odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, zvanična stopa nezaposlenosti je 25 odsto. Zločini prolaze uglavnom nekažnjeno, policija je slabo obučena, vladine bolnice propadaju, i svugde je prisutna korupcija.

Lusi Holburn sa Instituta za rasne odnose, kaže da političari u Južnoj Africi svojim ponašanjem podstiču nasilje stanovnika: „Postoji politička retorika koja pomaže takvom stanju. Na primer, u policiji kažu: Pucaj da ubiješ“, a predsednik je lično u više navrata pevao staru pesmu boraca za slobodu: „Donesi mi moj mitraljez“. To ne treba shvatiti doslovno ali takva retorika stvara  klimu koja signalizuje da je nasilje normalno i prihvatljivo“.

Inače, nakon krvoprolića u Marikani jutros je na posao došlo nešto više od četvrtine rudara, dok su drugi zanemarili jučerašnje upozorenje uprave da će dobiti otkaz ako se ne pojave na poslu. Oko hiljadu ljudi se i danas okupilo oko rudnika a sindikalne vođe su se sastale da odluče šta će dalje. Firma „Lonmim“ je saopštila da i njeni direktori imaju sastanak.

dw/zbs/iđ