„Dortmund, moj san“, stoji na transparentu na južnoj tribini Borusijinog stadiona, gde se inače nalazi čuveni navijački „Žuti zid“. Odmah iza je džinovsko platno, ručno oslikano sa panoramom Dortmunda i velikim gradskim grbom. U pozadini je 24.000 navijača, sa visoko podignutim crveno-belim papirima, bojama grada. Navijači zatim okreću papire, a crvenu i belu boju zamenjuju crna i žuta, boje fudbalskog kluba Borusija Dortmund (BVB). I na kraju, umesto gradskog orla, pojavljuje se grb kluba.

Čitav trud za samo par minuta

Čitavu tu koreografiju u potpunosti su organizovali navijači Borusije. Stotine uloženih sati za organizaciju, planiranje, merenje, sečenje i slikanje – sve to za samo par spektakularnih minuta uoči početka utakmice protiv frankfurtskog Ajntrahta.

Bilo je to više od podrške svom timu. To je bio dokaz ljubavi navijača prema klubu i gradu, izraz prijateljstva i zajedništva – delić živahne navijačke kulture, toliko važne u nemačkom fudbalu.

Tog 14. februara 2020. godine, Borusija je pred 81.365 gledalaca pobedila sa 4:0. To je bio i poslednji put kada je autor ovih redova bio na utakmici Bundeslige sa navijačima. Jer, manje od mesec dana kasnije, nemački fudbal je stavljen na led. Evropom je počeo da se širi korona-virus.

„Žuti zid“ je postao crna rupa.

„Pandemija je teško pogodila aktivnu navijačku scenu u Dortmundu i u čitavoj Nemačkoj“, kaže Johanes Bagus, socijalni radnik iz inicijative „Fanprojekt Dortmund“. Ta inicijativa sarađuje sa navijačima i sada već čitavu godinu organizuje virtuelna dešavanja, kako bi navijači ostali u kontaktu.

„Odjednom je nestalo nešto što je za mnoge mlade ljude bio smisao života. Oni bi vikendom putovali po čitavoj Nemačkoj, a radnim danima po Evropi, kako bi pratili utakmice Borusije. Bio je to težak udarac za navijače“, kaže nam Bagus.

Biti koristan

S obzirom da svoje klubove više nisu mogli da bodre na stadionima, navijači iz čitave Nemačke su

nastojali da budu od koristi svojim gradovima i opštinama. Pred bolnicama su kačili transparente, kao znak podrške medicinskom osoblju, ili su pomagali starijim sugrađanima u snabdevanju.

„Navijači su se, prema našem mišljenju, čitave godine uzorno ponašali“, kaže Bagus. „Iako se strahovalo bi moglo da bude obračuna ispred stadiona, tako nešto je u potpunosti izostalo. Naprotiv: oni su pozivali da se ostane kod kuće i da se poštuju propisi.“

Dakle, navijači su bili odsečeni od svog društvenog života. Sa druge strane, klubovi su morali da se bore za finansijsko preživljavanje jer su im vlasnici prava za prenos utakmica pretili da će uskratiti isplate. Nekim klubovima odjednom je pretio bankrot, a za navijače je to bio još jedan dokaz da je moderni fudbal postao neodrživ.

Više od 2.600 navijačkih grupa, koje predstavljaju skoro 500.000 navijača, potpisali su peticiju „Naš fudbal“. Tražili su reorganizaciju fudbalske scene, kako bi ona postala pravednija, demokratičnija i održivija.

Radna grupa „Budućnost profesionalnog fudbala“ radila je na konceptima za reformu. Cilj je glasio: finansijsko osiguranje klubova i veća konkurencija u Bundesligi.

Kada je onda doneta odluka o raspodeli novca za televizijska prava za period od 2021. do 2024. godine, mnogi aktivisti su bili duboko razočarani. „Nije vreme za radikalna, već pouzdana rešenja“, kaže Kristijan Zajfert, odlazeći šef Nemačke fudbalske lige (DFL).

„Bili smo veoma razočarani“, naglašava Manuel Gabler iz inicijative „Naš fudbal“. „Trebalo je pokazati spremnost za reforme. Ali u suštini se ništa nije promenilo. Nama je jasno da kriza ostavlja velike ekonomske posledice i da je možda trebalo napraviti neku prelaznu fazu, od dve, tri ili četiri godine. Ali signal koji se sada šalje je fatalan. Ide potpuno u pogrešnom smeru.“

Nema ultrasa – nema problema?

Mnogi ljubitelji su već odavno razočarani zbog dešavanja u modernom fudbalu, bilo da reč o sve većem jazu između siromašnih i bogatih na terenu, o odnosu prema navijačima van stadiona ili preteranoj komercijalizaciji sporta.

Tako su gotovo svi fudbalski vikendi bili u znaku protesta – dok nisu počele utakmice pred praznim tribinama. Do tada su ljubitelji fudbala postigli određene uspehe: recimo kampanjom za jeftinije ulaznice, akcijama za očuvanjem pravila 50+1 – prema kojem ulagači mogu preuzeti vlasništvo nad klubom, ali ne i većinski paket kada je u pitanju donošenje odluka – ili za ukidanjem utakmica koje se igraju ponedeljkom.

Ali da li je to dovoljno? „Može biti da sam ciničan, ali pojedini klubovi sada možda misle: možemo i bez ultrasa“, kaže Kristof Ruf, stručnjak za navijačku kulturu. „Novac stiže, ugovor sa televizijom teče, cene karata bi mogli da povećaju za 20 odsto. Za neke je ta misao sigurno primamljiva.“

Ali čak i ako se navijači vrate na stadione, fudbal će biti drukčiji. To se na kratko moglo videti na jesen. Personalizovane karte, utvrđeno vreme dolaska, razmak između sedišta, maske, zabrana alkohola, nema mesta za stajanje, nema pevanja. To nisu okolnosti u kojima može da napreduje navijačka kultura.

„Ultrasi su supkultura, koja živi od toga da je fudbal uzbudljiv i buntovan“, naglašava član saveza ultras-navijača iz čitave Nemačke i dodaje: „Ali ako to više nije slučaj, privlačnost će oslabiti. Zato treba biti na oprezu.“

BVB bez južne tribine?

Ali nisu svi tako pesimistični. „Mislim da su ljudi prepoznali da su navijači važan deo ovog sporta. Utakmica je na terenu i dalje ista, ali nema isto značenje, ako tamo nema ljudi“, kaže Manuel Gabler iz inicijative „Naš fudbal“.

Isto to je zaključio i Johanes Bagus iz udruženja „Fanprojekt Dortmund“, kada je u oktobru bio na utakmici protiv Frajburga, na kojoj je bilo ukupno 11.500 gledalaca. „To je bilo kao da ste u pozorištu. Tada se videlo da stadion živi od atmosfere, od navijača. Sresti prijatelje, popiti pivo i sve ostalo – toga nije bilo“, kaže Bagus. „I klubu je to jasno. Šta bi Borusija bila bez južne tribine?“

S obzirom na velik broj zaraženih u Nemačkoj, povratak na pune stadione deluje još jako daleko – iako početak vakcinacije protiv korona-virusa daje razloga za nadu.

„Jednog dana, ne znam kada, vratićemo se u normalnost. Onda će doći do eksplozije osećaja“, kaže Bagus. „Kada konačno budemo svi zajedno, kada južna tribina ponovo bude puna, kada se vrati ljubav prema fudbalu.“

Tada se opet mogu očekivati i nove spektakularne koreografije „Žutog zida“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android