Šta je klima?

Kada ljudi govoreo klimi i životnoj sredini, misle na postepene promene u temperaturama i vremenskim prilikama tokom dužeg perioda – decenija ili vekova. Dakle, ne radi se promeni vremena na dnevnoj bazi, onome o čemu je reč u svakodnevnoj vremenskoj prognozi.

Promena klime može biti prirodna, povezana sa aktivnošću Sunca ili vulkanskim erupcijama - poput one u Indoneziji u aprilu 1815: erupcija vulkana Tambore, odnosno pepeo i gasovi, blokirali svetlost Sunca i spustili prosečnu globalnu temperaturu i do 3 stepena Celzijusa. U zloglasnoj „godini bez leta", delove zapadne Evrope i Severne Amerike u junu, julu i avgustu 1816. pogodili su jak sneg i mraz.

Ali većinu skorašnjih promena klime podstakli su ljudi i način na koji živimo. U saobraćaju, poljoprivredi, grejanjem i drugim ljudskim potrebama i aktivnostima sve više se proizvode takozvani gasovi staklene bašte – prvenstveno ugljen-dioksid i metan. Tokom poslednjih 200 godina, ti gasovi su se nakupili u atmosferi, zadržavajući toplotu ispod zaštitnog omotača planete i postepeno je zagrevajući.

Stručnjaci za klimu su rastuću emisiju gasova staklene bašte povezali sa sve višim temperaturama i sve ekstremnijim vremenskim uslovima širom sveta. Nedavne analize agencija poput Svetske meteorološke organizacije i Kopernika, službe EU za klimatske promene, potvrdile su da je 2023. bila daleko najtoplija godina u istoriji.

Kako klimatske promene utiču na vreme?

Grupa naučnih organizacija pod imenom „World Weather Attribution" (WWA) koja koristi i podatke prikupljene širom sveta i naučne modele, kako bi povezala klimatske promene i ekstremne vremenske prilike, 2023. je istražila više od deset katastrofa. Koristeći te naučne dokaze, WWA je objasnila kako emisija fosilnih goriva – koja je 2023. bila rekordna – čini oluje, suše, šumske požare i toplotne talase smrtonosnijim i razornijim.

WWA je, na primer, otkrila da su vrućine i suša koji su 2023. izazvali jednu od rekordnih sezona požara u Kanadi i koji su uništili više od 18 miliona hektara, područje veličine Sirije – najmanje duplo verovatniji na planeti koja se zagreva. Otkrili su i da su klimatske promene do 50 odsto povećale intenzitet obilnih padavina u Libiji u septembru, i delom izazvale katastrofalne poplave u kojima je život izgubilo više od 3.400 ljudi.

Zemlja se zagreva, pa zašto je tako hladno?

Uprkos višim temperaturama, delovi sveta i dalje se redovno smrzavaju do kosti. I to je takođe deo klimatskih promena.

Ekstremno hladno vreme u Evropi i Severnoj Americi postalo je verovatnije zbog zagrevanja Arktika, odnosno kolapsa polarnog vrtloga (hladnih vetrova koji besne oko Severnog pola) i slabljenja džet struje (pojas jakih vetrova koji kruži oko globusa). Ako džet struja počne da se koleba, topli vazduh iz tropskih krajeva i ledeni polarni vetrovi mogu da se pomere, uzrokujući hiljadama kilometara dalje velike vrućine ili ledene mećave kada im za to nije vreme.

Zašto govorimo o klimatskim promenama?

Ako svet bude ovako nastavio, UN računaju da će emisije gasova staklene bašte do 2100. dovesti do povećanja prosečene globalne temperature za 2,9 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. Već smo videli kakve razorne posledice ima povećanje od samo 1,4 stepena Celzijusa.

Čak i ako živite u delu sveta gde posledice klimatskih promena nisu tako ekstremne, ipak ćete biti pogođeni. Povećana migracija, cene hrane i opšta globalna nestabilnost idu ruku pod ruku sa zagrevanjem planete.

 

Tekst je izvorno objavljen na engleskom.