Kada Katarina za Božićposećuje porodicu u Peruu, njeni ujaci, tetke i rođaci unapred imaju „porudžbine“. U Nemačkoj, posebno u Bonu, postoji nešto što se teško može naći drugde: gumeni medvedići koje proizvodi upravo bonski proizvođač slatkiša Haribo.

„Moja porodica tada piše mom ocu koju vrstu Haribo bombona žele, jer baš takvih nema u Peruu ili su preskupe“, kaže ona.

Zatim njen otac, još tokom adventa, odlazi do prodavnice Haribo bombona u Bonu gde kupuje na veliko. „Često mi se čini da je pola kofera puno bombona“, kaže Katarina.

Ljubitelji nemačkih gumenih bombona često drugde moraju platiti višestruku cenu. Zato je još lepše kad slatkiši ispod božićne jelke donesu radost.

Gotovo četvrtina Nemaca ima porodicu u inostranstvu

Božić za mnoge ljude znači toplinu doma. Tradicionalno, to je porodični praznik, a ukoliko voljeni žive daleko, vreme uoči Božića je vreme putovanja.

U danima pred Badnje veče, putovanja vozom značajno su skuplja, a aerodromi beleže dvostruko više posetilaca. Ukoliko za Božić želite biti kod kuće, morate se nositi sa zakrčenim autoputevima i prepunim vozovima.

Dok oni koji imaju porodicu unutar Nemačke moraju preći tek koji grad dalje, oni drugi, da bi se videli sa svojim prijateljima, roditeljima, braćom i sestrama, moraju putovati mnogo dalje i duže. Oko 21,2 miliona ljudi, koji žive u Nemačkoj, korene imaju u drugim zemljama.

Božić se slavi i u nekima od njihovih zemalja porekla, iako su običaji ponešto drugačiji. Pa se tako, na primer, razlikuje običaj božićne večere, odnosno šta se jede u krugu porodice – što se, uostalom, razlikuje i od regije do regije unutar same Nemačke.

Upravo zato je zanimljivo više naučiti o običajima u drugim zemljama. Kada je putovanje rezervisano, preostaje samo jedna stvar: božićni poklon iz Nemačke. Postoji mnogo mogućnosti za darove.

Tradicionalni kolači i božićni ukrasi

Dok su nam stričevi i tetke iz Nemačke osamdesetih i početkom devedesetih još donosili obične mlečne čokolade, margarin ili banane, nemačka turistička zajednica za današnje, moderno doba ipak ima nekoliko boljih predloga.

Najbolji marcipan je iz Libeka, Drezden nudi svoj autentični štolen (hleb-kolač s kandiranim voćem), a Nirnberg originalni medenjak. Spekulacijus (keks sa začinima), baumkuhen (kolač-drvo) i betmenhen (kuglice od marcipana iz Frankfurta) takođe su tipične nemačke poslastice.

Ne mora svaki poklon biti jestiv. Ukoliko ste ljubitelji ukrasa, porodici možete pokloniti orašara iz Saksonije ili kuglice od duvanog stakla iz Rudne gore (Erzgebirge).

Tamo se ručno izrađuju i drvene figurice u koje se može umetnuti mirisna sveća pa se kroz usta figure širi miris adventa.

A znate li da adventski kalendar potiče iz Nemačke? Osmišljen je 1839. godine kako bi deci iz jednog doma u Hamburgu ulepšao vreme iščekivanja do Božića.

„Porodica moje devojke je iz Španije“, kaže Aleksandar iz Diseldorfa. „Za njih sam pripremio male poklone s božićnim sitnicama i adventski kalendar uz to. Jako im se svidelo.“

Klemans, rodom iz Francuske, zaposlena je u Nemačkoj kao sopranistkinja, a kada za Božić posećuje porodicu, voli da im donese štolen, medenjake ili kalupe za pravljenje keksića.

„I pivo im ponekad donesem!“, smeje se. Nije u skladu s božićnom tradicijom, ali je nemačka posebnost.

Andrea Konangla, čiji roditelji žive u Portugaliji, u svom koferu obavezno nosi ukrase za božićnu jelku i tradicionalne drvene igračke.

Ne mora uvek biti tradicionalno

S druge strane, smatra Sesilija iz Koreje, pokloni ne moraju uvek biti tradicionalni. To mogu biti i šolje s nemačkim božićnim motivima kakve se ne mogu kupiti drugde.

Božićni sajmovi se u novije vreme održavaju i u Londonu, Njujorku i Singapuru. Nemačka je, doduše, kolevka mnogih božićnih tradicija, no lep suvenir ne mora biti tradicionalan – poput posebnih vrsta Haribo gumenih bombona za Katarininu porodicu u Peruu.

Sara za Badnje veče posećuje svoju porodicu u Hrvatskoj. Šta nosi u koferu? „Aperol kupljen na aerodromu“, otkriva ona. „Ili XXL-pakovanje Kinder čokolade. Za mene je to ultimativni simbol Zapada.“