Sateliti za posmatranje Zemlje mogu da prestanu da šalju signale, jer im nedostaje gorivo ili zato što su pogođeni ostacima izgubljenih satelita. U svakom slučaju mnogo je prilika za koliziju u svemiru. Zato su se u Darmštatu okupili stručnjaci iz celog sveta kako bi predstavili rešenja za svemirski otpad.

Hajner Klinkrad iz Evropske svemirske agencije kaže da oko Zemlje kruže tone otpada i da posebno veliki delovi dugoročno predstavljaju problem:

“Oni mogu da izazovu lančane reakcije, odnosno niz većih sudara, koji potom ugrožavaju ostale satelite. Čak i materijal od jednog centimetra može da onesposobi ispravan satelit. Udarac ima silinu jedne eksplodirane ručne granate”.

Više od 6000 satelita je od 1957. lansirano u svemir, oko 1000 je još uvek aktivno.

Dve strategije

Ali kako se možemo otarasiti starog satelitskog otpada? Trenutno postoje dve strategije. Ako kruži u orbiti blizu Zemlje, može se izvesti kontrolisani pad satelita. Što je satelit bliži zemljinoj atmosferi, utoliko ga više koči otpor vazduha, objašnjava Hajner Klinkrad:

“Moguće je da se satelit toliko nisko spusti da u zemljinoj atmosferi izgori.”

Ipak za mnoge satelite ta metoda ne dolazi u obzir, jer oni kruže 35.786 kilometara iznad ekvatora, u tzv. geostacionarnoj orbiti. Kontrolisani pad bi tamo bio vrlo skup, i zato se pokvareni sateliti podižu u orbiti za 300 kilometara, kaže Klinkrad.

“Neupotrebljivi sateliti se time šalju na tzv. orbitalno groblje”.

Do sada je oko 1000 satelita poslato na satelitsko groblje.

Autor: Rihard Fuks / Ivana Ivanović
Odg. Urednica: Dijana Roščić