Da li biste još jednom da doživite 2020. godinu? Ne, hvala, reći će mnogi. I putnici kroz vreme bi požurili da se odmah vrate. To sugerišu takozvani memovi (memes) – smešne kombinacije teksta i slike koje kruže na internetu.

Trenutno su posebno popularni oni o korona-virusu. U sred pandemije, mnogi ljudi koriste humor kako bi sebi pomogli da se izvuku iz krize. Memovi su internet-fenomen u kojem ljudi uživaju i sa zadovoljstvom ga dele. To je neka vrsta parodije i kritike. Kao što sama reč grčkog porekla kaže (na grčkom mimema znači oponašati), memovi se koriste kako bi nekom događaju dali crtu humora.

Ali oni nisu uvek bezazlena zabava. Posebno ne u SAD, gde su već dugo sastavni deo predizborne onlajn-kampanje. „Svaka slika, svaki mem, svaki video, samo su deo slagalice koja može da se koristi kaki bi se birači uverili da nekom kandidatu ili partiji daju glas“, smatra Den Fajfer, čovek koji je administraciji bivšeg američkog predsednika Baraka Obame bio zadužen za komunikacije.

„Danas su političke kampanje moderni informativni ratovi – masovne propagandne operacije sa Tviter-botovima, koje ciljano izazivaju bes kod birača i utiču na izveštavanje novinara. Fejsbuk-stranice iz zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza dopiru do više ljudi nego Njunork Tajms, a zemlje poput Rusije pokušavaju aktivno da intervenišu na izborima“, napisao je Fajfer u autorskom članku za internet-magazin „Vajerd“.

„General u ratu memova“

Memovi se, pogotovo u SAD, često koriste za stvaranje političke atmosfere. Istaknuti primer je Donald Tramp mlađi, koji se na Instagramu opisuje kao „general u ratu memova“ i deli mnogo takvih sličica. Jedna od njih, koju je i njegov otac podelio na Tviteru, bila je posebno eksplozivna. Na njoj se vidi kako američki predsednik upire prst u kameru, a iznad njega je tekst: „U stvarnosti, oni ne prate mene, već vas. Ja im samo stojim na putu.“ Tviter je blokirao tvit sa tim memom – i Tramp senior smatra da se time nejgovo mišljenje potvrdilo.

U Nemačkoj ili drugim evropskim zemljama takav „informativni rat“ nije raširen u toj meri kao u SAD. Ali i tu automatizovani računarski programi podstiču botove kojima se usmerava neka predizborna kampanja ili podstiče javna rasprava na društvenim mrežama. To se može uočiti i kada je u pitanju aktuelna rasprava o pandemiji korone. Ne samo da oni koji se zalažu za političku komunikaciju koriste društvene mreže za svoje ciljeve, i radikalne grupe takođe koriste platforme za širenje svojih uverenja sa istomišljenicima. Ili za ubeđivanje neodlučnih.

„Radikalizacija negatora korone je eksponencijalna“, piše stručnjak za internet Saša Lobo u svojoj redovnoj kolumni za magazin „Špigel“: „Negatori korone prolaze kroz do sada neviđenu pandemijsku radikalizaciju.“ Lobo je siguran da se takva „munjevita radikalizacija“ može da se dogodi „samo na društvenim mrežama“. Ali: „Ne sme se poći od pretpostavke da su negatori korone konstantna i jedna te ista grupa. Pokret je letos bio nešto drugačiji nego ove jeseni, između ostalog i zato što je sada kontaminiran i prepun ideja iz ideologije o zaveri QAnon.“

Ovog leta na Fejsbuku se dogodio još jedan fenomen. Odjednom su se pozivi za demonstracije protiv korone pojavili u grupama koje nisu imale nikakve veze s tom temom. Tako je došlo do eksplozije diskusije o merama protiv korone u grupi za zajednička putovanja "Mitfahrtgelegenheit”. Nekoliko korisnika se zbog toga požalilo, a zatim i napustilo grupu.

„Potrebna nam je medijska pismenost“

To pokazuje da su društvene mreže savršeno leglo za takve pokrete. Izvorno osnovani za umrežavanje ljudi i razmenu ideja, takvi portali i njihovi ciljevi brzo mogu da se pretvore u svoju suprotnost. „Ako se koriste samo kao izvori informacija koji potvrđuju vaše sopstveno mišljenje, to dovodi do sve veće fragmentacije javnosti“, objašnjava za DW lingvista Lars Bilov sa Univerziteta u Beču.

S jedne strane, na društvenim mrežama se istomišljenici udružuju, dolazi do kolektivizacije. „S druge strane, tamo nastaje i pojedinačni politički angažman.“ Društvene mreže nude priliku za pokretanje demokratskih procesa. „To vidimo na primeru feminizma ili u klimatskoj politici“, kaže Bilov. „Ali to takođe predstavlja i rizik ako je reč o negatorima korone.“

Dilema glasi: i botovi i algoritmi oblikuju svakodnevni život na internetu i uglavnom nesvesno utiču na odluke i oblikovanje javnog mnjenja. Netfliksov dokumentarni film „Društvena dilema“ (The Social Dilemma), u kojem bivši službenici najvećih tehnoloških kompanija u Silicijumskoj dolini otvoreno govore o praksama manipulacije, to impresivno pokazuje.

Sve su glasniji zahtevi da se zakonom zaustavi rad te hobotnice podataka. Mnogi političari i aktivisti zalažu se za uvođenje propisa i usvajanje zakone koji bi obezbedili da digitalni suživot bude odgovoran. „Potrebna nam je medijska pismenost, koja počinje u ranom školskom uzrastu“, kaže Mihael Johan iz Instituta za medije, nauku i komunikaciju pri Univerzitetu u Augsburgu. I to tako da svi mogu da vide da zelena žaba na slici poslatoj preko Votsepa (WhatsApp) nije samo smešna ilustracija – već možda aluzija na ultradesnicu u SAD.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android