Čisto matematički gledano, kopnena granica između zemalja NATO-a i Rusije ovog će se utorka udvostručiti na 2600 kilometara. Trideset I prva članica NATO-a, Finska, deli 1.300 km granice s Rusijom. Od Barentsovog mora na severu do Finskog zaliva na jugu, granica uglavnom prolazi kroz šume, skoro da u blizini nema većih naselja i uglavnom je neasfaltirana.

Prema stručnjacima u sedištu NATO-a, finska vojska trenutno može sama obezbediti ovu granicu. Smatra se da su oružane snage na novom severoistočnom krilu saveza dobro uvežbane i motivisane. Finska nikada nije ukinula služenje vojnog roka za muškarce i ima 24.000 aktivnih vojnika i preko 900.000 obučenih rezervista. U slučaju odbrane, kopnena vojska, mornarica i avijacija mogli bi se povećati na 280.000 žena i muškaraca.

Za populaciju od 5,5 milona to je relativno velika vojska, kaže Jakob Vestberg, profesor na Univerzitetu za obranu u Stokholmu. Za poređenje: nemački Bundesver broji ima 183.000 ljudi i 30.000 rezervista i to uz populaciju od preko 82 miliona stanovnika. I vojna obveza je ukinuta pre nekoliko godina.

"Jake oružane snage"

„Za razliku od drugih zemalja, Finska nije smanjila svoja ulaganja u vojsku nakon Hladnog rata", pohvalio je najnoviju državu članicu glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Naravno, kako je rekao, Finska sada dobija garanciju pomoći od svih NATO partnera, ali "Finska takođe čini NATO jačim", rekao je Stoltenberg. Na primer, vazdušne snage Finske sa 60 modernih borbenih aviona u velikoj meri doprinose odbrani teritorija NATO-a.

"Postoji izuzetno visok nivo podrške stanovništva kada je reč o odbrambenoj spremnosti", rekao je glavni sekretar NATO-a o Fincima. Kako smatra odbrambeni stručnjak Jakob Vestberg, čak i kao decenijama neutralna zemlja, Finska već dugo raspolaže snažnim oružanim snagama, koje su oblikovane kroz iskustva tzv. Zimskog rata 1939./1940., kada je Finska izgubila deset posto svoje teritorije u korist sovjetskih okupatora.

Moskva najavljuje protivmere zbog ulaska Finske u NATO

Finske oružane snage u potpunosti su na nivou NATO-a i mogu se neprimetno integrisati u sve procese, ponavljaju iz sedišta NATO-a u Briselu. Ali Stoltenberg na svojoj konferenciji za štampu još nije odgovorio na pitanje kojim jedinicama NATO-a, borbenim grupama na istočnom krilu, Finska želi da se pridruži, i koji bi objekti NATO-a mogli biti premešteni u Finsku.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško najavio je u Moskvi da će njegova zemlja povećati svoju vojnu prisutnost na severozapadu kao odgovor na ulazak Finske u NATO. Finska je već najavila isporuku modernih tenkova Ukrajini.

Šta će se promeniti nakon političke smene u Helsinkiju? „Promena vlade, koja bi trebala uslediti nakon nedeljnih parlamentarnih izbora, neće promeniti kurs Finske prema NATO-u", izjavila je stručnjakinja za bezbednost Mina Alander sa Finskog instituta za međunarodne poslove u razgovoru za medijsku kuću Redakciona mreža Nemačke. O ovom pitanju postoji međustranački konsenzus. "Politika finske vlade prema Rusiji sve će se više temeljiti na udaljavanju umesto na dijalogu s Moskvom", rekla je Mina Alander.

Kada se priključuje i Švedska?

Ulazak Finske bio je najbrži proces pridruživanja neke nove članice u 74-godišnjoj istoriji Atlantskog pakta. I Finska i Švedska podnele su zahtev tek u maju prošle godine.

Jens Stoltenberg se nada da će se i Švedska, zapadni sused Finske, uskoro pridružiti. Još jednom je pozvao turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da odustane od svog veta na švedsko članstvo. Prema Stoltenbergovim rečima, Švedska je ispunila sva obećanja Turskoj. Turska još uvek insistira na izručenju kurdskih disidenata koje Ankara klasifikuje kao "teroriste", a koje Švedska ne želi da izručiti.

Ulazak Švedske u savez ne bi pogodovao samo bezbednosnoj politici nego i vojno, rekao je za DW vojni stručnjak Jakob Vestberg. "Rusiji bi bilo teže da deluje na Baltičkom moru.Švedska takođe ima pet vrlo modernih podmornica koje bi nadopunile flote iz Poljske i Nemačke."

Američki predsednik Džozef Bajden, koji je na čelu najvažnije države NATO-a, u više puta je naglasio da se ruski agresor i osumnjičeni ratni zločinac Vladimir Putin potpuno preračunao. "Želeo je finlandizaciju NATO-a", rekao je Bajden tokom posete Varšavi u februaru aludirajući na neutralan položaj Finske. "Umesto toga, dobija integraciju Finske u NATO." NATO postaje sve veći i nije neutralan kao što je Finska bila decenijama.

Pogled na kartu pokazuje da se pristupanjem Finske transatlantski odbrambeni savez primiče mnogo bliže drugom najvećem gradu Rusije, Sankt Peterburgu. Do sada je Estonija, smeštena jugozapadno od Sankt Peterburga, bila jedina članica NATO-a blizu ruske severne metropole.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.