Za Vladimira Putina „slučaj Navaljni“ uopšte ne postoji. Javno mu čak ne izgovara ni ime nego govori o „pacijentu iz berlinske klinike“. No Ruse očito zanima šta se desilo sa opozicionim s opozicionim političarem koji je krajem avgusta pao u komu i posle toga otpremljen u berlinsku kliniku Šarite.

Dva video-snimka u kojima Aleksej Navaljni sa nekoliko istraživačkih novinara rasvetljuje pokušaj trovanja na Jutjubu je za samo nekoliko dana pogledalo više od 37 miliona korisnika.

Na tim snimcima zloglasna obaveštajna služba FSB deluje diletantski i istovremeno zločinački. „To je zaista sramotno, gore nego u slučaju Skripalj“, kaže za DW britanski istoričar Mark Galeoti. Iza slučaja trovanja dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove kćerke bila je vojna obaveštajna služba GRU koja je, doduše, imala mnogo teži zadatak jer ga je obavljala u inostranstvu.

Agenti FSB su delovali na domaćem terenu i nisu uspeli. I to ne samo da nisu, kako kaže Galeoti, uspeli da ubiju Navaljnog, nego su ostavili i mnogo tragova koji su vodili direktno do njih. Da stvar bude gora po FSB, Navaljni je prebačen u Nemačku čime je čitav slučaj privukao i ogromnu pažnju međunarodne javnosti.

Putin je kasnije priznao da je FSB pratio Navaljnog jer su tog opozicionog političara, kako tvrdi Kremlj, potpomagale strane tajne službe.

Teško je očekivati čistke u FSB

Kako veruje Galeoti, teško je verovati da će unutar FSB doći do većih čistki. „Putin zavisi od FSB. To je temelj njegovog sistema. U slučaju čistki, mnogi bi se zapitali treba li se uopšte žrtvovati za tog političara“, kaže britanski stručnjak.

Ni novinar Andrej Soldatov, koji preko dve decenije istražuje rad ruskih službi, ne veruje da će u FSB padati glave nakon ovih katastrofalno obavljenih zadataka. „Ako i bude otpuštanja, ona će se sprovoditi u operativnom sektoru. To niko neće ni da primeti“, smatra Sokolov.

Od posledica ne mora da strahuje čak ni Konstantin Kudrjavcev, jedan od stručnjaka za hemijsko oružje pri FSB. Kudrjavcev se osramotio tokom snimljenog telefonskog razgovora s Navaljnim kojeg nije prepoznao i kojem je praktično potvrdio napad.

Tajne službe su dovoljno uspešne

Kako smatraju sagovornici DW, Kremlj nema razloga za nezadovoljstvo zbog rada tajnih službi. Nedavno je tajna služba za inostranstvo SVR sprovela uspešan višemesečni kibernetički napad na američku infrastrukturu. Napad na delove američke administracije, ali i privatne i državne naučne institucije, izvela je hakerska grupa APT29 za koju je poznato da sarađuje i sa FSB i sa SVR.

GRU nije poznat po tako suptilnim metodama nego nastupa mnogo brutalnije. No to Kremlju ne smeta dokle god je organizacija efikasna. FSB se još više gledaa kroz prste jer ova institucija se stara o „političkoj stabilnosti“, tvrdi Soldatov. Galeoti dodaje: „Dokle god je Putin na vlasti, to znači da oni dobro obavljaju svoj posao.“

Oba stručnjaka upozoravaju da neki trapavi potezi nisu razlog za potcenjivanje ruskih tajnih službi. „Ne mislim da je FSB nespretna i nestabilna organizacija kakvom ponekad pokušavaju da je prikažu“, kaže Soldatov.

Pritisak na opoziciju i političke protivnike, što sprovodi ova organizacija, vrlo je uspešan. FSB je, dodaje Soldatov, i kad je u pitanju borba protiv terorizma vrlo uspešna i kao takva pouzdan partner Vašingtona, Pariza ili Londona.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android