Autor komentara, Klaus-Rajner Jakiš sa radija Hesišer rundfunk svoj komentar temelji na primeru Bruna Evald Štajnhofa, trgovca nameštajem koji je posle Pada Berlinskog zida uložio mnogo novca u istočnonemačku industriju nameštaja. „Time je postavio kamen-temeljac svoje sadašnje imperije. Danas je Štajnhof drugi po veličini proizvođač nameštaja i trgovac nameštajem posle švedske firme IKEA. No, još kada je dospeo na frankfurtsku berzu pre dve godine, bilo je glasina da je manipulisao bilansom firme. Državno tužilaštvo u Oldenburgu je pokrenulo istragu o tome. Spekulacije se polako pretvaraju u ozbiljne optužbe. Vrednost akcija Štajnhofa je drastično pala, a ulagači su se uplašili za svoj novac."

„Glupo je, međutim, to što Štajnhofove obveznice u svom deopu čuva i ECB – ne zna im se tačan broj. No, smatra se da je on pozamašan. Njegova obveznica se nalazi na 644. mestu liste svih preduzetničkih obveznica koje je kupila – ukupno ih je više od 1000. Otkako su čuvari naše valute, u jeku svog spornog programa kupovine obveznica, shvatili da je broj državnih obveznica koje kupuju ograničen, počeli su da kupuju i druge vrste obveznica. Pri tome je kupovina obveznica firmi od samog početka bila sporna metoda."

„Tu ECB nema šta da traži"

„Sporna pre svega zato što kupovina obveznica preduzeća kojima dobro ide dovela do apsurda pravi cilj programa kupovine. Jer, ECB tim programom želi da podstakne privredni rast time što će na tržište stupiti nova preduzećakoja nisu etablirana – i tako biti stvorena nova radna mesta. S druge strane, od početka je postojala opasnost da obveznice izgube vrednost i da ECB tako ostane nasukana."

„Upravo to bi sada moglo da se desi sa obveznicama Štajnhofa. Da investiran novac najvećim delom bude – izgubljen. To, kada se sve sabere i oduzme, ne bi bilo toliko loše. Jer, većina imena na kupovnoj listi ECB je solidna i posluje sa dobicima. Malo je verovatno da će ukupan depo biti u minusu. I pored toga, slučaj Štajnhof pokazuje koliko je sporna politika kupovine obveznica kao takva, a posebno u slučaju sa obveznicama firmi. To je posao u kojem ECB nema šta da traži. Pri tome svojim mešanjem ona zahvata u tržište obveznica i remeti ga tako da ono u mnogim oblastima više ne funkcioniše kako treba".

Ili će ECB u „zimski san"...

Autor dalje prenosi da su i u funkcionerskim odborima ECB sve glasniji oni koji traže odustajanje od politike kupovine obveznica. Zna se da će sledeće godine smanjti intenzitet kupovine, ali će ona ostati moguća pod određenim uslovima. „Dokle god se ta kupovina ne obustavi, neće se okretati ni zavrtanj zvani kamata. To je maršruta koju je jasno postavio šef ECB Mario Dragi. No, njegova argumentacija je sve tanja. Jer, centralni argument da ECB mora dostići stopu inflacije od dva procenta, sve je slabiji; inflacija je zbog rasta konjunkture sada na oko 1,5 odsto. Drugo, u samoj ECB se takođe pitaju da li je cilj od dva odsto uopšte još primeren vremenu u kojem živimo. U vreme globalizacije i digitalizacije sa sve više transparentnosti i oštrom konkurencijom, stopu inflacije od dva procenta je sve teže postići."

Autor poručuje da će ove nedelje ECB „da padne u zimski san" – neke promene kursa se ne mogu očekivati. On zaključuje da i Dragi i Štajnhof imaju nešto zajedničko: i dalje će gurati po starom. „Jedan želi da spase svoju firmu, a drugi – evro. Da li će Štajnhof i dalje prodavati nameštaj – to se ne zna. Ali, zna se da će Dragi svakako i dalje voditi svoju labavu monetarnu politiku."

...ili će da se pobrine za iznenađenje...

Dnevnik Velt prenosi reči glavnog ekonoma za Nemačku banke ING Diba Karstena Bžeškog da će „zbog povećanja cena nafte biti povećana verovatnoća za rast inflacije na više od dva odsto u sledećoj godini. To daje argumente monetarnopolitičkim jastrebovima u Savetu ECB koji traže da se program QE što pre obustavi. Reč je o programu Quantitative Easing, koji podrazumeva labavu novčanu politiku sa nultom kamatom i kupovinom obveznica vrednih milijarde. To bio bio povratak na normalnu monetarnu politiku."„Kada bi moglo doći do tog povratka", jedno je od pitanja kojim se bavi Velt koji zaključuje: „Ne bi bilo prvi put da ECB baš pred Novu godinu izađe pred javnost sa nekim iznenađenjem..."

Priredio: Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android