Šta treba da znate o najvećem sajmu knjiga na svetu
17. oktobar 2019.
1. Snovi
„San u nama“ – pod tim motom se predstavlja Norveška kao glavni gost Frankfurtskog sajma knjiga. To je stih omiljenog norveškog pesnika Olava H. Haugea (1908-1994). U Nemačkoj je ovim povodom prevedeno 510 knjiga. Na otvaranju su govorili Erika Fatland i Karl Uve Knausgor. Norveška se na svom štandu predstavila minimalistički, sa puno ogledala koja sugerišu puno prostora za snove.
2. Književni voz
Norveška ima posebnu ambasadorku književnosti. Princeza Mete-Marit je zajedno sa svojim suprugom, prestolonaslednikom Hakonom, i nizom norveških pisaca doputovala u Frankfurt specijalnim vozom. U njemu su bili Maja Lunde („Istorija pčela“), Herbjorg Vasmo („Knjiga Dina“) i Jostajn Garder („Sofijin svet“).
3. Upravo krunisana književna kraljica
Pet dana nakon što joj je dodeljena Nobelova nagrada za književnost, Poljakinja Olga Tokarčuk je na otvaranju frankfurtskog Sajma govorila o tome kako se osećala kada je u automobilu, negde između Berlina i Bilefelda, saznala da je izbor pao na nju. „Bila sam potpuno nepripremljena i u dobroj meri zaprepaštena.“
Ona je prokomentarisala političku situaciju u Poljskoj nakon izbora: „U Poljskoj divlja neka vrsta kulturnog rata.“ Ovu književnicu u narednim danima očekuje mnoštvo intervjua.
4. Nemačka književna nagrada
Ova nagrada nije sastavni deo Frankfurtskog sajma knjiga, ali već 15 godina se dodeljuje na samom početku Sajma. Svi kandidati koji su bili u užem izboru i naravno nagrađeni književnici su zvezde sajma.
Ovogodišnji dobitnik Saša Stanišić je održao politički angažovan govor, osuđujući dodelu Nobelove nagrade Peteru Handkeu, koji po njemu stvarnost toliko prilagođava sebi, da se njegova stvarnost onda sastoji još samo od laži. „To književnost, u stvari, ne bi trebalo da čini.“ Polemika o tome da li se mogu razdvajati autor i delo razvila se još pre Sajma.
5. Revija književnih zvezda
Lajpciški sajam to ima odavno, ali Frankfurtski sajam je takođe poželeo istu stvar. Na „Prazniku knjige“ autori predstavljaju svoja dela već drugu godinu. Na okupu su Margaret Atvud koja je upravo nagrađena prestižnom nagradom Buker, Maja Lunde, Elif Šafak Kolson Vajthed kao i britanski tiražni pisac Ken Folet koji se svojom knjigom „The Friendship Tour“ na neki način suprotstavlja Bregzitu.
Poznavalac drveća Peter Voleben čita u Frankfurtskom vrtu palmi, a kralj trilera Ju Nesbe govoriće o svojoj knjizi „Nož“.
6. Ljudska prava i slobode
„Sloboda izraza je osnova naše demokratije i o njoj nema pregovora“, naglasio je odlazeći direktor Berzovnog udruženja nemačkih knjižara Hajnrih Rajtmiler. Kao i prethodnih godina Sajam se zalaže za uhapšene umetnike. „U mnogim zemljama autori, knjižari i izdavači su izloženi represalijama. Hapse ih ako koriste pravo na slobodno izražavanje mišljenja“, kaže Rajtmiler i dodaje: „To nećemo prihvatiti.“
Kao primer može poslužiti i „Straža opomene“ za izdavača iz Hongkonga Huja Minhaja kojeg su pre četiri godine vladini agenti iz Pekinga odveli na nepoznato mesto. Na centralnom trgu Sajma će se okupljati ljudi sa kišobranima i po sunčanom vremenu jer je to dogovoreni znak podrške ljudskim pravima i slobodama.
7. Umetnost i revolucija
„Stvori svoju revoluciju“, pod tim motom se na Sajmu predstavljaju ljudi koji na izazove vremena odgovaraju revolucionarnim idejama. Inicijativi su se priključili različite organizacije i mediji, među kojima su i Ujedinjene nacije. „The Arts+“ je od 2016 deo Sajma.
Kampanje na društvenim mrežama, događaji uživo i video diskusije bi trebalo da intenziviraju globalni društveni diskurs. Jedna od zvezda je poznati kineski umetnik i disident Aj Vejvej sa kojim će razgovarati nemački novinar Nazan Gokdemir.
8. Čovekovo delo
Da li je antropocen – doba na koje suštinski utiče čovek – poslednje? Mikroplastika, preterano vađenje riba iz mora, erozija tla – to nisu baš teme za književne sladokusce. Ali to u ovom slučaju nije tačno – odnos kulture i prirode je jedna od težišnih tema ovogodišnjeg Sajma.
Veštačka inteligencija, odnos čoveka prema prirodi, bespomoćnost ili nada u životu sa klimatskim promenama, sve su to atraktivne teme. Možda najznačajnija obuhvata pitanje šta je svest i kako se formira.
9. Nagrade
Na Frankfurtskom sajmu knjiga dodeljuju se čak 93 nagrade. „Nagrada školskih novina iz Hesena“ sigurno ne spada u najpoznatije. Ali „Zlatna ploča“ za najbolju audio knjigu već se može označiti kao značajna.
Tu je i „Raif Badawi Award“ za hrabro novinarstvo koja ove godine ide u ruke hrabroj novinarki Hanene Zbis iz Tunisa. Nezavisni izdavači uživo glasaju za svoju nagradu, a tu je i novoosnovana nagrada izdavača koja se prvi put dodeljuje u sajamski petak.
10. Mirovna nagrada za fotografa
Najvažnija nagrada je Mirovna nagrada nemačkih knjižara koju njihovo Berzovno udruženje dodeljuje od 1950. Biće dodeljena poslednjeg dana Sajma 20. Oktobra.
Ovogodišnji dobitnik je Sebastiao Salgado, brazilski fotograf. On svojim fotografijama pripoveda o 120 zemalja sveta u kojima je bio – u rasponu od amazonske džungle do genocida u Ruandi ili tragova klimatskih promena.