Dojče vele: Kako bi zauzimanje Alepa od strane Asadovih trupa uticalo na rat u Siriji?

Andre Bank: To bi bio veoma jak rez. Bilo bi to prvi put od 2012. godine da Asadove trupe kontrolišu oblast od prestonice Damaska, preko Homsa u centralnoj Siriji, pa sve do Alepa na severu. Time bi režim ponovo kontrolisao vrlo veliko i gusto naseljeno područje u Siriji. Ali, to ne bi značilo i kraj građanskog rata.

Sirijska opozicija se nada vojnoj pomoć iz zemalja kao što su Saudijska Arabija ili Ujedinjeni Arapski Emirati. Koliko su verovatne arapske kopnene snage?

I dalje mislim da je to veoma verovatno. Saudijska Arabija će moći da deluje samo kao deo alijanse koju predvode SAD. Međutim, prema mom mišljenju, skoro je nikakva verovatnoća da će doći američke kopnene snage u saradnji sa evropskim kopnenim snagama, i to uprkos teškoj situaciji u oblasti ljudskih prava i ratu u Siriji. U poslednjoj godini svog mandata, američki predsednik Obama sigurno neće zagovarati takvu vojnu intervenciju.

Koje su posledice Asadove inicijative po mirovne pregovore u Ženevi, koji su odgođeni do 25. februara?

Sadašnja ofanziva, pogotovu bitka za Alep, su za pregovore u Ženevi nešto kao poslednji ekser na sanduku. Kontinuirana ofanziva Asada, zajedno sa Rusima i uz podršku Irana i raznih šiitskih milicija, ionako je mirovne pregovore pretvorila u farsu. Tu je, naravno, i činjenica da je sirijska opozicija posvađana. U tom smislu, sledeća runda razgovora bila bi simbolični trijumf za Asadov režim. Pod tim uslovima, neće biti ozbiljnih pregovora.

Da li to znači da je zapadna diplomatija propala?

Propala je diplomatija SAD – da se bez preduslova ide u treću rundu razgovora u Ženevi, što ide prilog Rusima i Asadu. Da bi sirijska opozicija imala više poverenja u pregovarački proces, trebalo je značajno ograničiti vazdušne napada Asada i Rusije.

Kako uticaj bitka za Alep ima na izbegličku krizu?

Uticaj je ogroman. Mora se imati u vidu da je Alep nekada bio najveći grad u Siriji sa četiri miliona stanovnika. Tamo još uvek žive stotine hiljada ljudi. Mnogi od njih su sada krenuli put granice sa Turskom. Bilo bi neodgovorno da se granica ne otvori, kako bi ljudi imali neku zaštitu, bar u Turskoj.

Rusija i Asadove trupe uglavnom napadaju opozicione snage. Koliko od te ofanzive profitira tzv „Islamska država“?

„Islamska država“ profitira utoliko što je sada ne napadaju Asadove trupe, Rusija i Iran, mada ni ranije toga skoro da nije bilo. S druge strane, snažno su pojačani napadi anti-IS alijanse, u koju je uključena i Nemačka. Oni su doveli do toga da su se prošle godine, a pogotovu poslednjih meseci, smanjile oblasti „Islamske države“ u Siriji i Iraku.

Andre Bank je politikolog i istraživač u Institutu GIGA za bliskoistočne studije u Hamburgu.