Sinofarm, Sinovak Bajontek i KanSino. To su tri kineske vakcine kod kojih su rezultati obećavajući u trenutnoj fazi razvoja. Javnost ipak malo zna o njihovoj delotvornosti. Podaci o delotvornosti vakcina iz studija napravljenih tokom istraživačke faze II i III javnost saznaje doslovno na kašičicu. Sinofarm je kao prva firma objavila službene podatke, i to krajem prošle godine.

Situacija je još manje transparentna kad se radi o izdavanju dozvole za korišćenje same vakcine. Vakcinu Sinofarma je doduše već primilo više od milion ljudi, ali to se dogodilo u okviru studija, odnosno ubrzanog postupka izdavanja dozvola u okviru „hitnih slučajeva".

Kovid-19-nacionalizam

Dopisnici nemačkog javnog servisa ARD i lista Frankfurter algemajne cajtung iz Kine javljaju o kampanji koja je pokrenuta u tamošnjim državnim medijima, u okviru koje se pod znak pitanja stavlja i delotvornost i sigurnost vakcine čije je korišćenje odobreno na Zapadu. Posebno je glasan prigovor da zapadni mediji prećutkuju opasnosti vakcine protiv korone koju su razvile kompanije Bajontek i Fajzer. Čak se i jedna poznata voditeljka državne radio-televizije uklučila u diskusiju o tome na Tviteru. Paradoksalno je da Kina pritom i sama nabavlja određeni kontingent vakcina Bajontek i Fajzer, i to preko kineske firme Fosun Farma.

Postoji više indicija koje upućuju na to da kinesko državno rukovodstvo tom kampanjom u medijima u stvari samo želi da odvrati pažnju od netransparentnosti svojih, kineskih proizvođača – možda i zbog toga što razvoj vakcina u Kini ne daje očekivane rezultate.

Podaci koji su do sada objavljeni o vakcinama iz Kine daju naslutiti da se radi ipak o nešto manjoj delotvornosti nego kod zapadnih konkurenata. U nastavku donosimo pregled vakcina „Made in China", informacije o tome gde se već koriste i što je za sada poznato o njihovoj delotvornosti.

Sinofarm

Radi se o vakcini s „deaktiviranim” virusom, ova firma ga je razvila u saradnji s Institutom za virusologiju iz Vuhana, odnosno Institutom za biološke proizvode. Te vrsta vakcine koriste se već decenijama i pokazale su dobre rezultate u praksi, na primer u borbi protiv difterije, hepatitisa B, dečije paralize ili tetanusa.

Studije u fazi III sprovedene su u deset zemalja sveta*, između ostalog u Bahreinu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Peruu, Maroku, Argentini, Jordanu i Pakistanu. Jeda od razloga zbog čega se uopšte istražuje izvan Kine jest to što su tamo tokom leta korona-brojke zahvaljujući strogom lokdaunu u toj meri opale da je bilo veoma teško uopšte doći do pouzdanih, sadržajnih podataka.

To je za sada jedini kineski proizvođač koji je objavio službene podatke o svojoj vakcini. Sinofarm je 29.12.2020. saopštio da vakcina ima delotvornost od 79 odsto. Dan kasnije, kineske vlasti izdale su dozvolu korišćenja vakcine.

Iskustva iz drugih zemalja ne nude ipak jedinstvenu sliku po pitanju efikasnosti vakcine: UAE je u okviru svoje studije došao do još bolje delotvornosti kineske vakcine – 86 odsto.

Vlasti u Emiratima su bile još brže u izdavanju dozvole nego kineske. Već početkom decembra vakcina se počela koristiti sasvim regularno. Početkom ove godine dozvolu korišćenja izdala je i Srbija.

Nešto manje uspešno stvari su tekle u Peruu. Tamo su vlasti zaustavile kliničke testove u decembru, nakon što je kod jedne osoba koja je primila vackinu ustanovljena oduzetost ruku.

Sinovak Bajontek

I kod ove vakcine koje nosi ime KoronaVak radi se o vakcinu proizvedenom klasičnom deaktivacijom virusa. Počelo se sa testovima još tokom prošlog leta, između ostalog i u Brazilu, Indoneziji, Bangladešu i Turskoj. Za sada proizvođač nije objavio službene podatke o efikasnosti vakcina, ali analize koje je sproveo brazilski partner (naslovna fotografija) upućuju na delotvornost od oko 50 procenata. Indonezijske zdravstvene vlasti tvrde da efikasnost iznosi oko 65 odsto.

Na osnovu tih brojki może se reći da kineska vakcina nije tako efikasna kao mRNA-vakcina koja je odobrena u Evropi i u SAD, ali po delotvornosti ipak nadmašuje vakcine protiv npr. gripa. Njihova delotvornost se kreće između (samo) 30 i 60 odsto.

KanSino Bajolodžiks

Kod vackine naziva Ad5-nCoV ili Convidecia, koju je ova firma razvila u saradnji sa Institutom za biotehnologiju iz Pekinga, radi se o tzv. „vektorskoj" vakcini na bazi adenovirusa (tip 5). To znači da jedan bezopasni „transportni“ virus „prenosi“ određene proteine SARS-CoV-2 uzročnika do ljudskih ćelija i tamo inicira imunološku reakciju. Taj princip je sličan načinu na koji funkcioniše vakcina britansko-švedskog proizvođača AstraZeneka i Univerziteta Oksford.

Studije u okviru faze III počele su u Pakistanu, Rusiji, Meksiku i Čileu. Planirano je sprovođenje studije i u Saudijskoj Arabiji. U Kanadi je pak otkazana planirana studija zato što Kina nije, iako je to bilo dogovoreno, isporučila vakcinu svom partneru (Canadian Centre for Vaccinology u Halifaxu). Mogući razlog za propast saradnje je možda još uvek nerešeni diplomatski spor između Kine i Kanade – ali to ne znamo, jer ni jedna, a ni druga strana o tome ne žele da o tome govore javno.

U Kini se ova vakcina koristi od juna 2020. Njome se vakcinišu na primer pripadnici kineske vojske. Proizvođač još uvek nije objavio podatke o delotvornosti.

* U prvobitnoj verziji ovog teksta je među ovim zemljama bila navedena i Srbija.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android