Povodom svog putovanja u Italiju, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer se založio za pravednu raspodelu pristiglih migranata u Evropi. Nemačka i Italija su „na granici” kada je reč o prihvatanju izbeglica, rekao je Štajnmajer u intervjuu italijanskom listu „Korijere dela sera”.

Obe zemlje snose veliki teret. „Zbog toga shvatam ozbiljno kada čujem glasne vapaje za pomoć iz Italije, ali i iz nemačkih gradova“, naglasio je Štajnmajer.

Štajnmajer: Broj dolazaka mora da se smanji

Sada moramo raditi „zajedno i koncentrisano na humanim i dugoročno održivim evropskim rešenjima". On se izjasnio za trajnu regulaciju za raspodelu izbeglica u EU. „U pregovorima o zajedničkom zakonu o azilu mora se stvoriti i trajni mehanizam solidarnosti kako ne bi bilo samo dobrovoljne solidarnosti“, rekao je nemački predsednik.

- pročitajte još: Italijanski plan za migrante

Štajnmajer je pozvao na zajednički napor: „Svi moramo da se potrudimo da opterećenja budu podnošljiva a broj dolazaka mora da se smanji“. Ono što je potrebno je pravična raspodela tereta u Evropi i stroža kontrola i nadzor evropskih spoljnih granica. „Kriminalni posao švercera se mora odlučno suzbiti."

Štajnmajer je u Italiji do petka. Prvo se sastao sa italijanskim predsednikom Serđom Matarelom u Sirakuzi na Siciliji, gde su prebačene mnoge izbeglice sa Lampeduze.

Navodno je zadržano 2.500 ljudi

Ovo malo italijansko ostrvo nalazi se oko 190 kilometara od obale Tunisa. Proteklih dana tamo se iskrcalo na hiljade migranata iz Afrike. Samo ove srede (20.09.) je tamo stiglo 900 ljudi, prenosi agencija Ansa.

Na ostrvu je sada proglašeno vanredno stanje. Kako navodi Ansa, tamošnji početni prihvatni centar i dalje je prepun. U takozvanom žarištu nalazi se više od 1.700 ljudi, uključujući skoro 450 maloletnika bez pratnje.

- pročitajte još: Suzbijanje ilegalne migracije: Sporazum EU s Tunisom 

Krijumčari šalju ljude na Lampeduzu, posebno iz Tunisa, u čamcima koji su često pretrpani i neadekvatni za plovdibu. Tuniska obalska straža saopštila je da je u proteklih nekoliko dana zaustavila više od 2.500 migranata da pređu u Evropu. Prema vladinim podacima, od početka godine u Italiju je stiglo više od 130.000 migranata - skoro duplo više nego u celoj 2022. godini.

Ministri unutrašnjih poslova EU dogovorili su reformu

Nemačka trenutno više ne prima migrante iz Italije kroz mehanizam dobrovoljne solidarnosti jer Italija odbija da primi ljude nazad u takozvanoj Dablinskoj proceduri.

U junu su ministri unutrašnjih poslova EU dogovorili reformu sistema azila u Evropskoj uniji. Između ostalog, države na spoljnim granicama treba da budu rasterećene tako što će druge zemlje da pokažu solidarnost prihvatanjem izbeglica. U suprotnom će morati da plate odštetu. Do sada je bilo samo dobrovoljne raspodele u druge zemlje EU. Savet EU i Evropski parlament tek treba da pregovaraju o reformi.

Zamenik portparola nemačke vlade Volfgang Bihner nije želeo direktno da komentariše Štajnmajerovu izjavu da je Nemačka na „granici opterećenja". Ali istina je da „veliki broj pristupa zahteva veliki nacionalni napor", rekao je on u Berlinu. Savezne, državne i lokalne vlasti su „opterećene zajedno" i takođe moraju „raditi zajedno na rešenju".

Ramelov zvoni na uzbunu

Zbog preopterećenosti brojem izbeglica u Tiringiji, premijer te savezne pokrajine Bodo Ramelov (Ramelow) (Levica) zvoni na uzbunu. Kaže da je Tirinigija zbog rastućeg broja izbeglica na „limitu". „Pokrajina i gradovi su na limitu", rekao je premijer Ramelov za Rajniše post.

Međutim, Ramelov je odbacio zahteve Unije za stacionarnom kontrolom na nemačkim granicama na istoku. Evropski šengenski prostor, gde se ne vrše stalne provere lica, mora nastaviti da se primjenjuje.

- pročitajte još: Nemačka: Kuda sa tolikim izbeglicama?

„Raspoređivanje policije u Tirinškoj šumi samo u svrhe predstave ne pomaže." Umesto toga, princip solidarnosti u Evropi mora funkcionisati, a protiv krijumčarskog kriminala se mora boriti „evropsko-afričkom solidarnošću", rekao je Ramelov. „A svako ko je ovde morao bi posle tri meseca da ima radnu dozvolu da svako može i mora da se brine o sebi." Tada će prestati „mit o pretnji koju predstavljaju izbeglice", kaže Ramelov.

ss/tagesšau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.