1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Štajnmajer zamolio Poljake za oproštaj

1. avgust 2024.

Na 80. godišnjicu Varšavskog ustanka nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer obratio se preživelima i zamolio ih za oproštaj. „Nemci i Poljaci su u međuvremenu dobri susedi“, rekao je on.

Nemački predsednik govori ispred spomenika borcima Varšavskog ustanka, 31.07.2024.
Nemački predsednik govori ispred spomenika borcima Varšavskog ustanka, 31.07.2024.Foto: Friedemann Kohler/dpa/picture alliance

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je poput njegovog stranačkog kolege, bivšeg socijaldemokratskogkancelara Vilija Branta, poljski narod zamolio za oproštaj zbog grozota koje su nemački vojnici počinili tokom okupacije Poljske.

Brant je to učinio svojim poznatim klečanjem pred spomenikom stradalima tokom ustanka u Varšavskom getu 1943. godine.

Štajnmajer je to učinio govoreći u sredu uveče na 80. godišnjicu Varšavskog ustanka koji se dogodio 1944. godine, nakon kojeg je Adolf Hitler lično naredio da se Varšava sravni sa zemljom.

Nemci su svesni grozota koje su počinili

„Svaka reč je preslaba za počinjeni užas i zato mi dozvolite samo jednu rečenicu koja dolazi iz srca i treba je shvatiti ozbiljno: Molim, sada i ovde, za oproštaj", rekao je Štajnmajer na komemoraciji pred preživelima Varšavskog ustanka.

Nemački predsednik je rekao da je Nemačka svesna svoje istorijske odgovornosti. „Mi ne smemo zaboraviti kakvu neizmernu patnju smo mi Nemci prouzrokovali svojim susedima. S kakvom brutalnošću, s kakvim porivom za uništenje su nemački okupatori krenuli protiv čitavog stanovništva nakon što su 1. septembra 1939. napali Poljsku," rekao je nemački predsednik.

1. avgusta 1944. pripadnici Domovinske vojske (Armija Krajova) u Varšavi su podigli ustanak protiv nemačkog okupatora kako bi zauzeli Varšavu pre dolaska nadolazeće Crvene armije. Ustanak je ugušen posle 63 dana, a nemačka vojska je tokom i posle ustanka poubijala oko 200.000 Poljaka, od čega je samo njih 18.000 učestvovalo u borbama. Nakon toga je Varšava sistematski sravnjena sa zemljom.

Trg u Varšavi krajem 1944.Foto: ZENTRALINSTITUT FüR KUNSTGESCHICHTE | PHOTOTHEK

„Dobri susedi"

„Varšavski ustanak spada u najužasnija poglavlja naše istorije... i spada u najodvažnije trenutke poljske istorije," rekao je Štajnmajer, koji je nakon Romana Hercoga 1994. drugi nemački predsednik kojeg je Poljska pozvala da održi govor na godišnjicu ustanka.

Štajnmajer je izrazio sreću što su se odnosi Nemačke i Poljske u međuvremenu normalizovali. „Vrlo sam zadovoljan da smo mi, Nemci i Poljaci, postali dobri susedi," rekao je Štajnmajer.

Štajnmajer u razgovoru sa preživelimaFoto: Omar Marques/Getty Images

On je i ovom prilikom pozvao na dalju podršku Ukrajini u njenoj odbrani od ruske agresije.

Tokom svog govora Štajnmajer se samo na rubu osvrnuo na zahteve za reparacijama koje Poljska već nekoliko godina postavlja Nemačkoj. Zahtevi za reparacijama su bili posebno glasni tokom vladavine desno-konzervativne vlade, ali ni nova vlada levog centra Donalda Tuska pitanje reparacije nije stavila ad acta. O njima se razgovaralo i tokom nemačko-poljskih konsultacija na nivou vlada koji su održani u junu.

Nemački predsednik bi danas tokom dana trebalo da se sastane i s poljskim predsednikom Andžejem Dudom.