Internet-portal javnog servisa ZDF piše da je posle „višegodišnjeg otezanja, EU otvorila pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom". Portal citira i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen koja je rekla da su „ljudi dve zemlje to zaslužili".

„Severna Makedonija je pre toga glasala za promenu Ustava kako bi bile uklonjene rezerve koje ima susedna Bugarska. A tu se radi pre svega o pravima bugarske manjine". ZDF ukazuje da „Razgovori" sa Severnom Makedonijomnisu formalno počeli i da će to moći da se desi „tek kada ustavne promene budu sprovedene u delo"

„Vladine konferencije o početku pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom trebalo je zapravo da budu oganizoven još 2020. Ali EU-država Bugarska je blokirala neophodne odluke zbog spora sa Severnom Makedonijom. Tu se radilo pre svega o interpretaciji zajedničke istorije kao i o pravima etničkih Bugara u Severnoj Makedoniji", prenosi ZDF.

„Dogovor koji budi mnoge sumnje" – tako glasi naslov koji je objavio dnevnik Zidojče cajtung onlajn: „Sporazum sa Bugarskom bi konačno trebalo da otvori put pristupnim pregovorima EU sa Makedonijom. Ali, približavanje bi uskoro ponovo moglo da zapne".

„U ovaj proces je uneto malo živosti. Severnomakedonski parlament je u subotu glasao za pregovarački okvir koji bi trebalo da ublaži konflikt sa susednom zemljom i članicom EU – Bugarskom. I da ukloni njenu blokadu. Bugarska se od 2020. protivi počinjanju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom – i zahteva da susedna zemlja najpre prilagodi svoje zvanično tumačenje istorije – bugarskom."

„Tako na primer bugarska okupacija za vreme Drugog svetskog rata više ne sme da se naziva fašističkom, a Sofija insistira i da je jezik Severne Makedonije zapravo samo dijalekt bugarskog jezika. Novi pregovarački okvir, koji bi trebalo da reši konflikt i bazira se na francuskom kompromisnom predlogu, između ostalog predviđa da Severna Makedonija promeni svoj ustav i njime eksplicitno prizna bugarsku manjinu u zemlji. A Bugarska je izrazila spremnost da zauzvrat neograničeno prizna jezik i identitet makedonskog naroda",  piše Zidojče cajtung onlajn.

Na vest o „početku pregovora sa EU" novinar dnevnika Tagescajtung gleda sa skepsom. „Moglo bi još ovoliko da potraje dok Makedonija stvarno ne postane deo Unije. Pogled u region je dovoljan pa da se nade u brz pristup istope. Tako Crna Gora pregovara već 10 godina i nije stigla ni do polovine procesa."

„Severna Makedonija je za ovo morala da plati visoku cenu. Da bi uklonio bugarsku blokadu, parlament u Skoplju je prihvatio predlog Francuske: rešavanje njihovih bilateralnih konflikta – tako Skoplje treba da ustavom ozvaniči bugarsku manjinu – uneto je u glavno poglavlje pristupnih pregovora. Ako se tu ništa ne desi, Severna Makedonija će još jednom ostati zaglavljena na putu ka EU."

„To je i vrlo verovatno, jer najveća opozicion stranka je najavila da neće prihvatiti promenu ustava. A ta podrška je potrebna vladi. Još jedna slepa ulica, dakle, i to iako je Severma Makedonija već mnogo toga žrtvovala, pa čak i ime države. Severrna Makedonija je na Balkanu jedina država koja je sprovela u delo kredibilne reforme u smislu jačanja pravne države – i za to nije nagrađena".

„Zato može da se raduje Albanija, čiji šef vlade Edi Rama, doduše, i dalje oblikuje zemlju po svojim autokratskim predstavama, ali sada može da računa sa boljim izgledima u pregovorima nego Severna Makedonija", piše dnevnik Tagescajtung.

Priredio: Saša Bojić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.