Zidojče cajtung (SZ) donosi komentar Jozefa Kelnberera iz Brisela, a naslovljava ga ovako: „Makron nije sam u želji za autonomijom".

Najpre je autor naveo da predsednik Saveta Evropske unije Šarl Mišel pokušava da odbrani Makrona od kritičara koji mu spočitavaju da je doveo u pitanje savezništvo EU I SAD:

„Mišel je u intervjuu za jednu francusku radio-stanicu rekao da sve više šefova država i vlada EU iznalaze da im se sviđa Makronova ideja 'strateške autonomije' Evrope. EU je u poslednjih nekoliko godina napravila veliki pomak na putu prema autonomiji. A što se tiče odnosa prema SAD, na samitima postoje različita mišljenja. Neki od 27 šefova država i vlada misle isto što i Makron - ali to ne formulišu na taj način, kaže Mišel. Francuz nije sam, tako glasi poruka, problem je njegov ton", prenosi Mišelove reči SZ. 

Potom autor navodi šta je Makron rekao - da Evropa ne sme da postane „vazal" SAD u sučeljavanju sa Kinom, a što se tiče Tajvana, Makron je rekao da ne bi trebalo da se dozvoli da Evropljani budu uvučeni u konflikt koji nije njihov. Isto tako novinar napominje da „Francuz nije potrošio ni reč zahvalnosti za ulogu SAD-a u podršci Ukrajini". Potom je podsetio i na činjenicu da je Makron dan posle ovih izjava osetio se pozvanim da razjasni da su SAD saveznik, a Kina sistemski rival.  

„Krajem juna će lideri Evropske unije doći na samit, pa će Šarl Mišel imati priliku da posloži različita mišljenja o odnosu prema Kini i SAD.

Pocepanost Evropske unije je postala očigledna u utorak, kada je Emanuel Makron prilikom državne posete Holandiji opet predstavljao svoj model evropske suverenosti – dok je istovremeno poljski premijer Mateuš Moravjecki krenuo put Vašingtona sa deklarisanim ciljem da produbi vojni i ekonomski savez sa SAD. Poljak je rekao da samo SAD može garantovati evropsku bezbednost. Tako misle u skoro celoj Istočnoj Evropi." 

Podeljena Evropa 

Autor potom primećuje napore Evropske komisije da da pomiri različite stavove o Kini i SAD.

„Jedan portparol komisije insistirao je ove nedelje na tome da su Ursula fon der Lajen i Emanuel Makron govorili jednoglasno tokom zajedničke posete Pekingu. Fon der Lajen je pre putovanja zaista jasno kritikovala Kinu, kršenje ljudskih prava unutur zemlje i sve agresivnije ponašanje u spoljnoj politici, posebno podršku vođi rata Vladimiru Putinu. Makron je, s druge strane, nastupio mnogo pomirljivije u Pekingu."

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel želeo je da se ove nedelje pridruži gomili evropskih posetilaca u Kini

Autor navodi da je i poverenik EU za spoljne poslove Žosep Borelj planirao da se pridruži masi putnika iz Evrope koji dolaye u Peking, ali ga je sprečilo to što se zarazio koronavirusom. „Borelj je, kao i Makron, u poslednje vreme više puta naglasio da u odnosu sa Kinom Evropa sledi drugačije interese od SAD".  

Tekst se zaključuje američkim reakcijama na Makronove izjave.

Dok je zvanični Vašington ukazao na dobar odnos francuskog i američkog predsednika i saradnju u brojnim oblastima, Tramp je reagovao drugačije, vrednujući Makronovo približavanje Pekingu kao dokaz za to da je Vašington izgubio uticaj u svetu. „Tramp je rekao da je Makron Sija ‚poljubio u dupe‘", završava Zidojče cajtung.  

Za dnevni list Frankfurter algemajne cajtung o istoj temi je komentar sačinila Mihaela Vigl javljajući se iz Pariza.  

„U jače strane Emanuela Makrona spada neustrašivost s kojom razotkriva evropska samozavaravanja. On je pokrenuo odavno potrebne debate o ekonomskoj i vojnoj zavisnosti i doprineo promeni načina razmišljanja u EU. Ali svoje liderske ambicije Francuski predsednik trenutno sam uništava", smatra novinarka. 

„Njegova manija distanciranja prema SAD u čudnoj je suprotnosti sa spremnošću da se približi autoritarnim vlastodršcima". 

Mihaela Vigl podseća da je Makron i u odnosu sa Putinom imao iluziju da sa diktatorom može da priča ravnopravno. Potom novinarka nabraja Makronov ranije provokativne izjave. „Najdragoceniji posed nekog državnika, verodostojnost, on tako lakomisleno prokockava".

Autorka smatra da je Makron prokockao i šansu da se koriguje po povratku u Evropu, pa je njegovim diplomatama ostalo samo da se trude da smanje štetu. 

U svom komentaru ona zamera Makronu da je na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Si Đinpingom izbegao da se izjasni za status kvo sa Tajvanom ili da podrži delove govora o Kini Ursule von der Lajen.  

„Makronove izjave svedoče osim toga o jednoj zabrinjavajućoj spremnosti da se preuzmu kineski načini razmišljanja. Naglasio je u pogledu Tajvana da su ‚Kinezi zabrinuti za svoje jedinstvo‘. Isto tako, upozorenja na blokovsku logiku je pozajmljeno iz kineskog razmišljanja".

„Degolistička iluzija" 

Autorka smatra da Makron živi u degolističkoj iluziji jer je De Gol 1966. obrazložio planirano povlačenja iz vojne strukture NATO time da ne želi „da Francuska bude uvučena u konflikte, koji nju ne pogađaju direktno". Ona primećuje da je u vezi sa Tajvanom Makron skoro doslovno ponovio De Golove reči.  

„Ali Makron je smetnuo sa uma da je De Gol pažljivo odabrao trenutak, pre nego što je preduzeo taj korak. Za vreme berlinske ili kubanske krize nije telefonom zvao Hruščova već se jasno stavio na stranu Amerike".  

Autorka komentara prebacuje Makronu da ignoriše povećanje pritiska na zapadne demokratije zbog sve žešće sistemske utakmice sa autokratskim režimima. I upozorava ga da je pobedio na izborima jer većina Francuza nije želela predsednicu Mari le Pen.

„Kada umanjuje značaj razlike između demokratskog sistema Tajvana i autokratskog rukovodsta u Pekingu, on razvodnjava moralne granice. Od predsednice Le Pen bismo očekivali umiljavanje diktatorima, ali od Makrona ne", smatra Frankfurter Algemajne cajtung.  

Priredio: Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.