„Uspeh Đeorđeskua još jednom potvrđuje da političari mogu da ostvare uspeh čak i bez pristupa masovnim medijima svoje zemlje, ako se dosledno oslanjaju na društvene mreže, posebno na emotivne video-klipove na TikToku. Upravo to su učinili Đeorđesku i grupa njegovih pristalica“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

„Kako su finansirali svoju kampanju, ostaje nejasno. Na upit parlamentarne komisije, rumunska obaveštajna služba SRI sredinom novembra potvrdila je da su farme trolova i botova na društvenim mrežama igrali određenu ulogu, ali je dodala da razmere tog fenomena ne ugrožavaju nacionalnu bezbednost. Prema navodima medija, služba je takođe izjavila da nema dokaza o spoljnjem mešanju“, prenosi frankfurtski list, od kojeg saznajemo i da „rumunski komentatori uspeh Đeorđeskua ipak opisuju kao rusku invaziju na mala vrata“.

Sledeći zaokret udesno u Evropi

Tagescajtung piše o „zabrinjavajućem zaokretu udesno“ koji je zahvatio i u EU: „Evroskeptičnim političarima poput Viktora Orbana, Đorđe Meloni, Gerta Vildersa, Marin Lepen i Herberta Kikla, sada se pridružuje i Rumun Kalin Đeorđesku.“

„Njegova neočekivana pobeda i šansa da postane predsednik Rumunije otkriva simptom koji je dugo bio zanemaren i koji se često u drugim evropskim zemljama umanjivao i predstavljao samo prolazna forma protesta nezadovoljnih birača“, piše berlinski list. „Uobičajena praksa da se u demokratskim medijima o ekstremno desničarskim grupama ne piše, jer su one ionako marginalne i ne utiču na tok društva, pokazala se kao neodrživa.“

„Uprkos tome“, kako se dodaje, „konzervativni komentatori često nalaze nove argumente kako bi uzlet ekstremne desnice objašnjavali teorijama zavere, objašnjavajući da su sve te stranke samo marionete Kremlja, a njihovi birači samo zavedeni ljudi koji ne razmišljaju svojom glavom. (…) Među današnjim ekstremnim desničarima verovatno postoji određeni broj Putinovih simpatizera, ali među njima su i brojni obožavaoci Donalda Trampa.“

I Noje ciriher cajtung piše da „trenutni duh vremena u Evropi sve više naginje udesno, što je takođe jedan od razloga za uspeh Đeorđeskua na izborima.“ Švajcarski list navodi da je „u tom kontekstu, zanimljiv rezultat glasanja rumunske dijaspore: preko 43 odsto njih glasalo je za Đeorđeskua – i to uprkos činjenici da upravo dijaspora najviše profitira od slobode kretanja u okviru EU“.

„Da li se desničarski duh vremena posebno snažno odražava na tu grupu birača?- pita se Noje cirher cajtung i konstatuje: „Za zagovornike evropskog projekta, ovo predstavlja ogromnu izazov. Još od 1990-ih, cilj proširenja EU na istok bio je, između ostalog, sprečavanje ponavljanja situacije iz međuratnog perioda. Pre sto godina, države nastale posle 1918. u istočnoj i srednjoj Evropi gotovo u potpunosti su postale plen fašističkih pokreta. Evropska integracija trebalo je da eliminiše takve tendencije.“

Plodno tlo za desničare

Zidojče cajtung, kao i mnogi drugi, postavlja pitanje: „Kako je moguće da u zemlji koja je svrgnula Čaušeskua, u Rumuniji, koja je do sada važila za posebno pouzdanog prozapadnog partnera NATO i EU, u drugi krug izbora uđe politički autsajder poput Đeorđeskua, s fašističkom i prokremljovskom agendom?“

Minhenski list Rumuniju oslikava u prilično mračnim tonovima, navodeći da je ta zemlja, i nakon pristupanja EU 2007, ostala relativno siromašna. „Za mnoge Rumune to uglavnom znači mogućnost da odu u druge zemlje EU da rade, kao nadničari na poljima ili na građevini, ali i da s tako zarađenim novcem u Rumuniji mogu kupiti sve manje, jer su se cene izjednačile sa zapadnoevropskim.“

„Poljoprivredna zemljišta sada pripadaju stranim korporacijama, a mafijaške organizacije krče prastare šume za tržište nameštaja“, navodi list i konstatuje da „slaba vladavina prava ne može mnogo da se suprotstavi raširenoj korupciji“, da je „obrazovni sistem delom u očajnom stanju, i mnogi mladi ne završavaju školu“.

Zidojče cajtung zaključuje: „Ekonomska nesigurnost, opšti osećaj da ih je sistem prevario i zapostavio, uz to slaba imunizacija protiv lažnih vesti i propagande: na takvom plodnom tlu lako može da se primi pokret poput Đeorđeskuovog, koji na TikToku pokazuje koliko obožava Putina i fantazira o buđenju rumunskog naroda.“

Šta se može očekivati u drugom krugu izbora?

U drugom krugu izbora 8. decembra, Kalin Đeorđesku suočiće se s Elenom Laskoni.

Noje cirher cajtung piše: „Pitanje da li će Elena Laskoni uspeti da pobedi zavisi i od spremnosti većinski seoskog stanovništva Rumunije da izabere ženu na najvišu državnu funkciju.“

Frankfurter algemajne cajtung: „Pored svoje liberalne baze, Laksoni može da računa i na podršku mnogih birača kojima je glavni cilj da spreče izbor Đeorđeskua za predsednika.“

Zidojče cajtung: „Ostaje da se vidi da li će oslabljeni, prozapadni blok uspeti da pruži uspešan otpor u završnoj fazi predsedničke trke.“

Tagescajtung: „Pretpostavlja se da će Đeorđesku izgubiti u drugom krugu, ako ostale stranke uspeju da formiraju zajednički front. Međutim, na parlamentarnim izborima koji se održavaju sledeće nedelje očekuje se značajan uspeh sve popularnijih desničarskih radikalnih partija.“