Mediji kao Handelsblatt i Minhenski Merkur pišu da će G7 zabraniti uvoz zlata iz Rusije. To će, prema medijima, zvanično biti objavljeno u utorak, na kraju samita koji se održava u Bavarskoj. Posle energenata, zlato je druga najvažnija izvozna roba Rusije.

„Velika Britanija, SAD, Japan i Kanada zabranjuju uvoz zlata iz Rusije. Ovo je objavila britanska vlada u nedelju pred početak samita G7 u Bavarskoj. Britanski premijer Boris Džonson, koji je u petak pod totalnom narkozom operisao sinuse; na sastanku velikih industrijskih sila želi da apeluje na druge zemlje da preduzmu korak ka daljoj izolaciji Rusije od međunarodnog finansijskog sistema.

pročitajte još: Samit G7 u znaku rata u Ukrajini

A predsednik SAD Džozef Bajden je u nedelju na Tviteru napisao da će Rusija izgubiti desetine milijardi dolara prihoda od ove važne izvozne robe.

„Sjedinjene Države su Putinu nametnule troškove bez presedana kako bi ga lišile prihoda koji su mu potrebni za finansiranje njegovog rata protiv Ukrajine."

G7 - relikt iz 70-ih

„Bilo je vremena kada su svetski ekonomski samiti (G7) bili toliko nevažni da je čak i Rusiji bilo dozvoljeno da prisustvuje. Od 1998. G7 je postala G8. Prvo je iz Moskve došao Boris Jeljcin, pa Vladimir Putin" piše Henrik Miler, profesor ekonomskog novinarstva na Tehničkom univerzitetu u Dortmundu u kolumni za Menadžer magazin iz koje dalje citiramo:

„To je bio relikt 1970-ih i 1980-ih, kada su globalnu ekonomiju još uvek činili uglavnom Severna Amerika, Zapadna Evropa i Japan. Da li su ti svetski ekonomski samiti uošte bili efikasni ili ne, nije bilo toliko važno – globalizacija je išla svojim tokom. Što se tiče bezbednosne politike, SAD su ionako činile ono što su one mislile da je ispravno, posebno pod Džordžom V. Bušom. G7 je ioanko bio na zalasku, ili se bar tako činilo.

Gledano tako, prijem Rusije u ovaj krug država predstavljao je znak vere u njenu dalju liberalizaciju. Kada se ispostavilo da je to bila greška, Moskvi je ipak mnogo toga bilo progledano kroz prste: brutalno bombardovanje u Čečeniji, okupacija područja u Gruziji, progresivno gušenje sloboda u sopstvenoj zemlji. Putinova petrokratija se izrodila u odmetničku državu, ali to dugo nisu hteli da priznaju, na Zapadu, ne samo u Nemačkoj. To se promenilo tek 2014. Ogorčenje zbog aneksije Krima bilo je toliko veliko da Putin više nije bio pozivan - od tada je G7 ponovo G7.

Desetkovani Zapad

Tokom 1970-ih, države G7 zajedno su generisale polovinu globalne ekonomske proizvodnje a najveći deo međunarodne trgovine vršile su baš te države - međusobono. Njihovi protivnici, predvođeni Sovjetskim Savezom i Kinom, bili su siromašni i zaostali.

Danas G7 čini samo četvrtinu svetske privrede i trgovine. Čak i ako se tome doda i EU u celini, koja na samitima prisustvuje kao stalni posmatrač, uloga Zapada je desetkovana.

Druge države su postale moćni igrači. Naravno, Zapad i dalje dominira kada je u pitanju visoka tehnologija i ima jedine značajne međunarodne valute (dolar, evro) i velika, otvorena finansijska tržišta. Upravo zato se sankcije Zapada fokusiraju pre svega na ove oblasti. Ali i ovde drugi sustižu, posebno Kina.

pročitajte još: Rat u Ukrajini

Obim ruskog napada na Ukrajinu daleko prevazilazi proksi ratove iz doba hladnog rata. Ekspanzija Kine u južnom Pacifiku i pretnja da zauzme Tajvan predstavljaju rizik ne samo za stabilnost svetskog poretka, već i za globalno snabdevanje kompjuterskim čipovima, jer je ta zemlja glavni proizvođač.

Druge sile poput Indije, Južne Afrike i Saudijske Arabije manevrišu između novih geopolitičkih linija razgraničenja i pokušavaju da steknu kratkoročne prednosti za sebe: ovde energetski sporazumi, tamo isporuke oružja.

Najvažniji G7 u istoriji?

Samit G7 bi stoga trebalo da postavi kurs za novu, surovu realnost: sukob koji će trajati mnogo godina. To znači da prethodne ad hoc mere koje su korišćene za podršku Ukrajini moraju ustupiti mesto urednom protoku vojnog materijala, finansijske i humanitarne pomoći.

G7 bi trebalo da tretira upravljanje nestašicom energije u Evropi nakon prekida gasnih veza zapad-istok kao zajednički zadatak.

Pored toga, moraju pomoći Africi i delovima Azije u borbi protiv gladi i obuzdavanju sukoba. Da navedemo samo najvažnije tačke.

Sastanak u Elmauu mogao bi da se pokaže kao najvažniji samit u istoriji G7. Kao istorijska raskrsnica na putu - ka boljem ili mnogo gorem" završava Menadžer magazin.

Na tvitu predsednika SAD se vidi da ga je na aerodromu dočekao premijer Bavarske Markus Zeder - u narodnoj nošnji.

i A nemački Bild prenosi i ovo: „U subotu uveče, glavna ulica Garmiš-Partenkirhena bila je potpuno zatvorena više od 100 minuta. Niko nije smeo da prođe - pa ni hitne službe. Stanovnicima je čak bilo zabranjeno da prelaze ulicu. Sve dok nije prošao stotine metara dugačak konvoj predsednika Bajdena (79) sa desetinama nemačkih policijskih vozila, više automobila Sikrit servisa, pa čak i američkih kola hitne pomoći.

Naime, predsedniku SAD nije bilo dozvoljeno da nakon sletanja predsedničkog aviona u Minhen helikopterom brzo i udobno odleti do zamka Elmau, kako to obično biva. Iako je ušao u svoj helikopter, morao je da prekine let u Pemetsridu - skoro 40 kilometara od zamka. Jer, prema američkim bezbednosnim protokolima, predsednički helikopter može negde da sleti samo ako je posada prethodno uvežbala proces sletanja. Ovo pravilo se može zaobići samo u apsolutnim hitnim slučajevima. Američki piloti su prošlog petka hteli da odlete do zamka, ali ih je zaustavilo nevreme sa gradom i olujom."

Priredila: Dijana Roščić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.