„Moguće drugo ratište u Evropi: da li Putin OVDE planira sledeći rat?“ Pod tim bombastičnim naslovom najtiražniji nemački list, tabloid Bild, na svom portalu objavljuje tekst u kojem navodi da „eksperti za Balkan upozoravaju na razvoj u Srbiji pod predsednikom Aleksandrom Vučićem“. Pritom se citira teza koju je na svom nalogu na mreži Iks iznela Kati Šneberger iz nevladine organizacije „Beč ide u Evropu“ (VIENNA goes EUROPE):

„Ista politika smirivanja kao protiv Putina dovešće do istog rezultata sa Vučićem. To se može pratiti korak po korak. I niko neće moći da kaže da to nije bilo očekivano. Putin će na Balkanu, uz Vučićevu pomoć i uz zaglušujuću tišinu predstavnika EU, napraviti drugo bojno polje na evropskom tlu pred izbore za Evropski parlament“, ocenila je Šneberger.

Nemački list podseća zatim svoje čitaoce da su u septembru 2022, na marginama Generalne skupštine UN, ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije potpisali sporazum o budućoj saradnji – šest meseci nakon ruskog napada na Ukrajinu. To je „jasan signal“, ocenjuje Bild, dodajući da Srbija još uvek ne učestvuje u sankcijama EU Rusiji. Podseća se i da su u maju 2023. bivši šef BIA Aleksandar Vulin i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvovali na bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.

„Eksplozivni“ slučaj Radojičić

Situaciju za Bild komentariše Jakov Devčić, šef kancelarije Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, koja je bliska CDU. Devčić kaže: „U srpskom političkom pejzažu postoje jasne proruske struje. I bivši šef obaveštajne službe Vulin i Dačić zastupaju proruske stavove. Moskva zna kako da politički iritira Zapad.“

Nemački list podseća i na prošlogodišnje događaje na severu Kosova kada je došlo do „ozbiljnih sukoba“ između vojnika Kfora i kosovskih Srba i kada je povređeno 30 vojnika zapadne alijanse. Situacija je eskalirala u septembru kada je „30 teško naoružanih pripadnika srpskih paravojnih formacija napalo policajce na severu Kosova, kada je ubijen kosovski policajac, a Vučić rasporedio trupe na granici – preteći onako kako nije godinama.“

Posebno je „eksplozivno“, piše Bild, to što je Milan Radojičić iz Srpske liste preuzeo odgovornost za napad, pobegao u Srbiju – gde je uhapšen, ali ubrzo i pušten.

„Istraga je još u toku. Radojčiću je zabranjen izlazak iz zemlje“, kaže za Bild Jakov Devčić i ocenjuje da je „važno da EU i SAD nastave da insistiraju kod srpske strane na sveobuhvatnoj istrazi o tome šta se desilo.“

„Mobilizacija?“

Nemački list navodi još dve stvari u prilog tezi iz naslova: „Vučić je u oktobru 2023, umesto na samit EU-Balkan, otputovao u Kinu, tamo se sastao sa Putinom, a na marginama samita Puta svile potpisao sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom“. I drugo: „u januaru 2024 Srbija je najavila ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka“, piše Bild, pa postavlja pitanje: „Mobilizacija?“

Pravi rat je „malo verovatan“, kaže međutim Devčić, jer „iako većina Srba ne želi ni u kom obliku da prizna državu Kosovo, oni ne želi ni da za njega da ratuju“.

Njegov zaključak glasi: „Situacija na Zapadnom Balkanu je generalno veoma krhka. Bez većeg prisustva Zapada, a time i Nemačke na severu Kosova, neće biti mira i bezbednosti na Zapadnom Balkanu“, zaključuje u analizi za tabloid Bild Jakov Devčić i beogradske kancelarije Fondacije Konrad Adenauer.

Srpski dinar nepoželjan na Kosovu

Kosovo zabranjuje srpski dinar – to uznemirava srpsku manjinu, piše švajcarski Noje cirher cajtung. U tekstu koji potpisuje novinar Volker Pabst, navodi se najpre da Kosovo ima problem s falsifikovanim novcem. Konkretno, u opticaju je veliki broj falsifikovanih kovanica od dva evra.

„Prema izveštaju iz septembra, operater parkinga u Prištini privremeno je prestao da prima kovanice te vrednosti zbog velike količine falsifikovanog novca. Samo u prvoj polovini 2023. godine policija je registrovala više od 30.000 falsifikovanih kovanica.“

Centralna banka Kosova zato je sada predstavila nove smernice za rukovanje gotovinom i transferima u kojima se, između ostalog, reguliše kada i kako se kovani novac i novčanice povlače iz opticaja. Komercijalnim bankama ubuduće, recimo, više neće biti dozvoljeno da izdaju novčanice od 500 evra.

„Sve to teško da je kontroverzno“, piše švajcarski list. „Ipak, uredba, koja stupa na snagu 1. februara, izaziva veliku pometnju. Centralna banka takođe eksplicitno navodi da je evro jedina dozvoljena valuta za novčana plaćanja.“

Dinar u opticaju na severu

U tekstu se podseća da Kosovo nije ni deo evrozone, a ni EU, ali je, posle proglašenja nezavisnosti, prvo usvojilo nemačku marku, a kasnije evro.

„Zajednička evropska valuta, međutim, još uvek nije jedino sredstvo plaćanja“, objašnjava svojim čitaocima Noje cirher cajtung. „Srpski dinar i dalje je u opticaju u delovima zemlje naseljenim Srbima, posebno na severu, na granici sa Srbijom. Većina cena tamo je u dinarima, a filijale lokalnih banaka deo su srpskog bankarskog sistema. Računi se vode u dinarima, bankomati izdaju dinare.“

„To ima simbolično značenje, ali ne i samo to“, piše švajcarski list. „Mnogi Srbi na Kosovu primaju plate, penzije ili socijalnu pomoć od Srbije. Vlada u Beogradu nikada nije prihvatila nezavisnost bivše pokrajine i održava paralelne strukture za Kosovo, poput sopstvenog zdravstvenog ili školskog sistema. Prema podacima Beograda, ukupne isplate za srpsku manjinu iznose više od sto miliona evra godišnje.“

Kako se navodi, Srpska lista ocenjuje da je to „pokušaj da se Srbi proteraju sa Kosova bez upotrebe oružane sile, jer bi bez podrške Beograda još više pripadnika te manjine preselilo bi se u Srbiju“. Prenosi se i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa samitu u Davosu najavio da će „učiniti sve što je u njegovoj moći“ da se tome odupre.

Srpska banka zatvara ekspoziture na Kosovu

„Za vladu Kosova“, piše list, „ta mera predstavlja dalji korak ka konačnom sprovođenju svih suverenih ovlašćenja na čitavoj nacionalnoj teritoriji. Premijer Aljbin Kurti je sve spremniji da preduzme kontramere protiv pokušaja Srbije da to potkopa. To je već bilo očigledno u – sada rešenom – sporu oko registarskih tablica.“

Prva posledica te mere o evru kao jedinoj važećoj valuti, piše Noje cirher cajtung, jeste to što je jedna od dve srpske banke koje posluju na Kosovu odlučila da do 31. januara zatvori sve svoje filijale. „Međutim, detalji o konkretnoj primeni uredbe još nisu poznati. To će verovatno biti i predmet pregovora sa Briselom, a specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak najavio je da će analizirati inovaciju.“

U svakom slučaju, zaključuje švajcarski list, „rešenje za isplate iz Beograda srpskoj manjini moglo bi da se pronađe. Srbija, naravno, u principu može i da prebaci novac na račun u evrima kod kosovske banke – pod uslovom da postoji bilateralni sporazum o platnom prometu. Ali, barem implicitno, to bi značilo i priznanje kosovske državnosti.“

Priredio: I. Đerković