Bilo bi čudo da su se predstavnici članica EU već na prvom sastanku dogovorili o budžetu. Jer radi se o novcu, o mnogo novca za period od 2021. do 2027. godine – neko treba da plati, a svi žele da ga potroše. Tu je i domaća publika svakog od predsednika država ili vlada EU kojoj treba pokazati da se kao lavovi boe za nacionalne interese i pare.

Tu su i interesi pojedinih institucija EU: Evropski parlament se bori za više uticaja i tamošnjim poslanicima nije bilo teško da dignu ruku za zahtev da sve članice moraju izdvajati 1,3 odsto BDP-a za evropske projekte. Evropska komisija traži barem 1,1 odsto, a mnogim državama je i 1,07 odsto previše.

Ti promili mogu delovati kao cepidlačenje, ali reč je o BDP-u ekonomskih velesila kao što je Nemačka gde su promili zapravo milijarde evra.

Ko je kriv?

Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prvi put učestvuje u ovoj žestokoj raspravi o sedmogodišnjem budžetu EU. Znala je da će biti teško, ali je ipak iznenađena: „Ovi pregovori postaju sve teži. Jer 27 država članica imaju 27 različitih interesa.“

Ali tu kuknjava ne pomaže: treba sedeti i pregovarati dok se ne postigne sporazum. Jer EU mora da dobije novi budžet.

U međuvremenu su se stvorile frakcije država koje imaju slične interese. Tako je tu takozvani „Klub štediša“ koji broji Dansku, Holandiju, Austriju i Švedsku. Oni su još pre sastanka jasno najavili da nisu spremni da plaćaju više nego što sad plaćaju.

Blizu tog stava je i Nemačka, ali je u Berlinu jasno da odnekud treba stvoriti novac koji je do sada plaćala Velika Britanija. Berlin je takođe spreman da stane iza ambicioznih planova EU u zaštiti klime i digitalizaciji. I tu ima sebičnog interesa – u prvom redu nemačke kompanije se nadaju da će veliki deo para od tih projekata na kraju završiti u njihovim rukama.

Nema pravne države, nema ni novaca

Sa druge strane – i tu zdušno deli mišljenje „Kluba štediša“ – Berlinu su već dosadili izdaci gde izgleda da novac odlazi u nepovrat: za razvoj nerazvijenih regiona koji ostaju nerazvijeni već decenijama, za potporu poljoprivrednicima gde su se neki već toliko navikli na novac iz Brisela da im je to deo kalkulacije prodajne cene.

Nemačka insistira i na mehanizmu prema kojem bi mogla da se smanji budžetska podrška ržavama koje narušavaju pravila vladavine prava. Naravno da je to usmereno protiv država poput Poljske ili Mađarske i novi predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, toliko je razvodnjio tu stavku nadaući se da bi tako i Varšava i Budimpešta mogli da pristanu.

Ali Angela Merkel se tu pokazala nepopustljivo, rekavši da se urušavanje pravne države „ne može izračunati brojkama“. Nemačka kancelarka je rekla da „treba još vremena“ kako bi se Evropljani dogovorili.

„Prijatelji povišice“

Baš kao što se stvorio „Klub štediša“, tako se okupila i grupa „Prijatelja novca“. Na kraju ovog neuspešnog sastanka se španski premijer Pedro Sančez ljutio što se svi previše koncentrišu na zahteve „Štediša“, iako su to redom male države.

No teško da Sančez i druge „trošadžije“ ne razumeju koliki bi problem bio za jednu Holandiju da opravda dodatne uplate u budžet EU. Prema nekim kalkulacijama, Holandija bi mogla da daje i 45 odsto više nego sada.

Blizu „Prijatelja novca“ je i Francuska: predsednik Emanuel Makron se baš kao i nemačka kancelarka zalaže za modernizaciju EU i reforme, ali tako da te reforme ipak ne odu previše daleko. Drugim rečima, da ne pogode francuske poljoprivrednike: „Francuska je odbila lošiji sporazum po pitanju zajedničke agrarne politike“, rekao je Makron.

Mađarska voli Evropu

Novinari koji su pratili sastanak su u čudu trljali oči na nastup mađarskog premijera Viktora Orbana. „Ja sam za ambicioznu Evropu“, rekao je on. Orban se potpuno slaže sa zahtevom Evropskog parlamenta da bi trebalo povećati izdatak na 1,3 odsto BDP-a. Računica je jasna: što više novca, to više šansi da nešto završi u Budimpešti.

Na kraju sastanka je predsednik Evropskog saveta Mišel mogao samo sa žaljenjem da gleda u krhotime svog kompromisnog plana. U dva dana rasprave skoro nikoga nije uverio da popusti. Poznavaoci dešavanja u Briselu kažu da su pregovori o budžetu uvek tvrdi, ali da još nikada nije bilo ovako.

Ako članice ne uspeju da se dogovore, poslovanje EU se nastavlja sa poslednjim dogovorenim budžetom, ali onda nema novca za nove projekte i inicijative. Novi sastanak na vrhu još nije dogovoren. Neki kažu da bi mogao da se desi u marti ili aprilu, ali možda je i to previše optimistično.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android