Stiglo je proleće. Sunce sija, vreme je za promene. Tako misli i Udruženje poreskih obveznika koje je svoj program objavilo u zbirci „Akcija prolećnog čišćenja“ u kojoj je navedeno 30 predloga za štednju u novom budžetu. Na „listi za odstrel“, između ostalih, nalaze se: 230.000 evra vredna subvencija za uzgoj belih, žutih, crvenih i ljubičastih bio-šargarepa, slične takve subvencije za crveni sok od jabuke, penzije državnih službenika kao i korišćenje jednog službenog vozila za bivše predsednike Nemačkog parlamenta.

Predsednik Udruženja poreskih obveznika izračunao je da bi na taj način moglo da se uštedi 156 miliona evra. „Naših 30 primera služe samo kao podsticaj, da se vidi kako i gde bi u budžetu moglo da se na veliko uštedi“, smatra Karl Hajnc Deke. „Savezna vlada mogla bi da primeni dobri stari običaj prolećnog čišćenja i na budžetu, i da počne da štedi“.

Ministar finansija već ima spremne planove štednje

To je poziv koji kod nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea u načelu nailazi na plodno tlo. U svom predlogu za budžet za 2013. taj konzervativni političar (CDU) isplanirao je u svakom slučaju mnogo manje izdataka i manja zaduživanja. Predviđeni su izdaci u vrednosti od 300,7 milijardi evra . To je za skoro četiri odsto manje nego prošle godine. Nova zaduženja mogu se popeti do 19,6 milijardi evra, što je 5,5 milijardi manje nego pre 12 meseci. Svejedno, predvideo je i dodatne izdatke. Među njima je naknada za brigu o deci, koju bi trebalo da dobijaju roditelji koji svoju decu ne šalju u vrtiće ili jaslice. Budžet će ostati kraći i za nove poreske olakšice.

Ono na šta se oslanjaju Šojbleovi planovi jesu pre svega dobra konjunktura i niska stopa nezaposlenosti. Ministar ipak dopušta značajan „napad“ na blagajne socijalnog osiguranja. Sumu od 14 milijardi evra koje je savezna vlada godišnje odobravala kao dodatak za zdravstveno osiguranje, Šojble želi da smanji za dve milijarde evra. To je moguće, jer su zdravstveni fondovi u međuvremenu nakupili mnogo zaliha. Ministar finansija namerava da uštedi još dve milijarde evra rezovima u finansiranju osiguranja za nezaposlene. Trebalo bi da budu smanjeni i doprinosi za penziono osiguranje, i to u vrednosti od milijardu evra.

Štednja zahteva rezove

U načelu, finansijski planovi savezne vlade za period do 2016. ukazuju na to da je Šojble postao vrlo ambiciozan. Od prošle godine u Nemačkoj je na snazi zakon o ograničenom zaduživanju, što je zabeleženo i u Ustavu. Prema njemu, neto iznos kredita koje država nakon 2016. može da uzme, ne sme da bude viši od 0,35 odsto bruto nacionalnog proizvoda. Dobro ekonomsko stanje dalo je dobru „poresku berbu“ koja je napunila državne blagajne, pa ministar finansija sada želi da se pravila primenjuju strogo. Već 2014, Vlada bi trebalo da izađe na kraj sa samo 14,6 miliona evra novih kredita, a godinu dana kasnije sa 10 milijardi. Konačno, 2016, samo sa milijardom evra. Državni budžet time bio gotovo u potpunosti bio izbalansiran.

Ovogodišnji budžet je, pak, sve samo ne to. Kad vlada danas (21.3.) bude raspravljala o nekim predlozima za budžet za 2013. kao i o finansijskom planu do 2016, moraće da odluči i o rebalansu budžeta za 2012. Zbog udela koji Nemačka treba da uplati u Fond za spas evra (ESM) iznos novih zaduženja Nemačke ove godine se popeo za 8,7 milijardi evra, ukupno na 35 milijardi. To je veoma mnogo novca, na čiji spomen mnogi političari dobiju grčeve u želucu. U raznim vladinim krugovima sve se češće čuju glasovi koji od ministra finansija zahtevaju još mnogo strožije mere štednje od onih koje su do sad bile planirane.

„Budžetska kozmetika“?

Norbert Batle, na primer, koji je u poslaničkom klubu vladajućih demohrišćana (CDU) zadužen za budžet, smatra da je aktuelni finansijski plan premalo ambiciozan i priželjkuje da Nemačka već 2014. dobije budžet s kojim može da izađe na kraj bez novih zaduživanja. Trebalo bi da se dodatno uštedi 14 milijardi evra, što bi, smatra Bartle, bilo teško, ali je izvodljivo, smatra Barthle. Isti takvi tonovi stižu i iz redova Liberala. Patrik Dering, generalni sekretar te stranke koja participira u vlasti, zalaže se za to da se viškovi od prikupljenih poreza u budućnosti koriste direktno za otplatu kredita.

Koliko su ti zahtevi zaista ozbiljni tek treba videti. Sledeće godine biće održani novi parlamentarni izbori, i opozicione socijaldemokrate (SPD) već prigovaraju da zahtevi iz krugova vlade ne služe ničem drugom već samo preuranjenoj predizbornoj kampanji. SPD ne smatra da je Šojbleov aktuelni plan budžeta preterano stabilan. „Najave ministra Šojblea o brzom smanjenju državnog zaduživanja tokom narednih godina, jeste čista i prilično jeftina politička propaganda“, ocenio je zamenik šefa poslaničkog kluba SPD-a Joahim Pos. Prema njegovu mišljenju, Šojble polazi od toga da će nemačkoj privredi ići veoma dobro još najmanje tri godine. A to, tvrdi Pos, protivreči svim iskustvima i očigledno se samo tek o „budžetskoj kozmetici“.

Budžet za 2013. tek u novembru

Trenutno, takođe, niko ne može da predvidi kako će se dalje razvijati dužnička kriza u Evropi i kako će ona uticati na buduće nemačke budžete. Jedino sigurno je da će se o budžetu za 2013. još žestoko raspravljati. Ministar finansija tek treba da sastavi kompletan budžet, on ga trenutno ima samo u nacrtima. Kako je predviđeno, o budžetu bi Nemačka vlada trebalo da odlučuje pre početka letnje pauze u parlamentu.

U septembru ili novembru će se o budžetu za 2013. voditi rasprava u Bundestagu. A oni koji dugo prate tu problematiku znaju da još nikada neki budžet iz Bundestaga nije izašao u onakvom obliku u kakvom je tamo bio predat.

Autorke: Sabine Kinkarc / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković