U operi u Vupertalu svakog dana se održavaju probe, bez obzira na nesnosnu vrućinu. Upravnik Kristijan fon Treskov režira „Višnjik“ Antona Čehova. Komad u kojem se jedan lepi, stari vrt uništava kako bi se napravilo mesta za nove i moderne letnjikovce. Upoređivanje sa aktuelnom situacijom u Vupertalu je dobrodošlo, kaže Treskov.

„Vupertal još nije odustao i intenzivno traga za svojom budućnošću. Budućnost se nalazi van domašaja strukturnih promena i mi smo rešili da se naredne tri pozorišne sezone bavimo tim problemom – potragom za budućnošću.“

Bez obzira na velike dugove, novac za pozorište se do sada nije dovodio u pitanje. Međutim, sada se javno raspravlja o zatvaranju jednog pozorišta i skraćivanju budžeta za dva miliona evra. Na duge staze takva vrsta nekog osakaćenog pozorišta ne može da opstane, smatra Treskov.

Pozorište je organizovalo demonstracije, a podržali su ih građani Vupertala. „Problem je što negde mora da se štedi. Meni je žao što se traže neka druga rešenja“, kaže jedan građanin, a drugi je jasan: „Gradovi u regionu su ostali bez para, a mislim da je bolje da se novac troši na decu umesto na pozorište.“

Hoće li svet propasti bez jednog pozorišta?

Više novca za decu umesto za pozorišta! Kristijanu fon Treskovu se ne sviđa takva konkurencija. Smatra da je pozorište mesto za edukaciju, koje u finansijski lošim vremenima u Vupertalu preuzima i socijalne zadatke. „Mi obavljamo bitan obrazovni posao, radimo sa učenicima u problematičnim četvrtima, preuzimamo deo posla iz domena socijalnog rada, koji grad zbog finansija više nije u stanju da obavlja.“

Kristijan fon Treskov smatra da grad ima obavezu da održava svoja pozorišta. Zbog finansijskih i socijalnih problema ne sme se odustati od opere i pozorišta. U protivnom grad će izgubiti nove stanovnike. Međutim, dosadašnji ministar finansija Helmut Linsen se ne da pokolebati: „Ne mislim da će svet propasti ako neke 2013. ili 2014 godine više ne budu postojala dva pozorišta u jednom gradu.“

Veliki broj građana Vupertala ne deli ovo mišljenje. Oni se identifikuju sa pozorištem koje je osnovala čuvena koreografkinja Pina Bauš. Ono je prilagođeno životu u ovom gradu, smatra glumac Markus Sojer. „Tu se stalno pričaju neke stare i neke nove priče, stalno se odgovara na pitanje ko smo i ko želimo da budemo kao zajednica. Ako jedno društvo zanemari ovakva pitanja – to ne vodi ničem dobrom.“

Autori: Sabine Damaške / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević