„Ne tražimo veće plate, nego više osoblja", kaže za javni servis WDR Dominik Štark, medicinski tehničar intenzivne nege na klinici u Kelnu.

„Ovim štrajkom želimo da postiginemo da na klinikama ima više osoblja, da imamo više vremena i da pacijentima konačno možemo da pružimo profesionalnu negu", dodaje on.

Sindikat ver.di koji je pozvao na štrajk osoblja - izuzimajući lekare - kaže da je štrajk neograničen. To znači da neće prestati dok se ne ispune glavni zahtevi: otvaranje novih radnih mesta u klinikama i time rasterećenje zaposlenih - i to u svim oblastima, ne samo onih koji rade sa pacijentima.

Da ne bi došlo do kolpasa sistema, sindikat ver.di je sklopio sporazum sa klinikama kojim se garantuje pravo zaposlenih na štrajk - ali i bezbednost pacijenata. To znači da štrajkači zajedno sa upravom klinike redovno prave plan dežurstava i prioriteta.

Odloženo 10.000 operacija

Prema podacima sindikata, u šest univerzitetskih klinika zbog štrajka, van funkcije je više od 1.800 kreveta, a zatvoreno je više od 50 odeljenja.

„Više od 10.000 operacija širom Severne Rajne-Vestfalije već je moralo da bude odloženo zbog štrajka", kaže medicinski direktor Univerzitetske bolnice u Esenu Johen A. Verner.

Ovaj specijalista za uho grlo i nos ne samo da razume zahteve štrajkača već ih i načelno podržava.

„Šefovi klinika odavno vide sve veće opterećenje zaposlenih, posebno kada se radi o onima koji rade na nezi pacijenata", rekao je Verner.

„Međutim, mora se reći i da povećanje obima posla ne pogađa samo medicinu, nego se već dugi niz godina primećuje i u industriji i uslužnim delatnostima. Situacija na aerodromima to u ovom trenutku posebno jasno odražava", dodao je on.

Bilo je i kritika na račun štrajkova. „Univerzitetske klinike pregovaraju sa sindikatom. I zapravo postoji lepa tradicija da u vreme pregovora nema štrajka. To se ovde ne poštuje", kaže za WDR Roland Goldbruner, direktor centra za neurohirurgiju pri Univerzitetskoj klinici u Kelnu. „Ne znam zašto pacijenti sa tumorima moraju i dalje da trpe."

Štrajkuje se u šest Klinika - sa 60.000 zaposlenih

Severna Rajna Vestfalija, sa 18 miliona stanovnika najmnogoljudnija savezna pokrajina u Nemačkoj, ima šest univerzitetskih klinika - i sve su u štrajku još od početka maja. Te klinike su među najvećim poslodavcima u ovoj pokrajini - zapošljavaju ukupno oko 60.000 ljudi raznih profesija.

Pritom su lekari zaposleni na univerzitetima. A medicinske sestre, fizioterapeuti, psihoterapeti, kancelarijski radnici, vozači i svi ostali  - za poslodavca imaju vlasti ove pokrajine. Radi se o javnom sektoru, uslužnim delatnostima.

Koliko je situacija teška

„Godinama smo ćutali, pokušavajući da održimo loš sistem", kaže Anuška Muha, medicinska sestra u Univerzitetskoj bolnici u Kelnu. Pandemija korone je samo dodatno pogoršala situaciju.

Ona je bila jedna od više od 700 zaposlenih u univerzitetskim klinikam u Ahenu, Bonu, Diseldorfu, Esenu, Kelnu i Minsteru koji su se okupili 19. januara 2022. na dve video-konferencije te odlučili da započnu pokret kolektivnog pregovaranja za više osoblja i rasterećenje.

Rukovodstvima klinika i političarima postavljem je ultimatum od 100 dana da zaključe kolektivni ugovor sa sindikatom ver.di. Traže se obavezujući propisi za rasterećnje u svim oblastima rada i mere za poboljšanje kvaliteta stručne obuke – kao i efikasne mere ukoliko se dogovreno ne poštuje. Kada je ultimatum istekao 1. maja - počelo se sa štrajkom.

Zaposleni u univerzitetskim bolnicama na zapadu Nemačke ovim slede primer svojih kolega iz berlinskih klinika Šarite i Vivantes, koji su prošle godine višenedeljnim štrajkovima progurali kolektivne ugovore kojima su rasteretili zaposlene i poboljšali plate.

„Crna knjiga o bezbednosti pacijenata"

Pored povremenih uličnih demonstracija štrajkača organizovana su i čitanja iz „Crne knjige o bezbednosti pacijenata" - stotine izveštaja kolega koji rade u klinikama.

„Ti delom dramatični izveštaji nisu izuzeci, već deo svakodnevice i imaju za cilj da pokažu situaciju zbog koj, moraju da trpe ne samo pacijenti već i osoblje u klinikama. Cilj da pruže pogled u ponor našeg zdravstvenog sistema", kaže Anuška Muha.

Stefani Šumaher je medicinska sestra već 30 godina i 20 godina radi kao medicinska sestra na intenzivnoj nezi u Kelnu.

Ona opisuje svoj rad tokom pandemije kao „rad na pokretnoj traci". Seća se kako je uveče često odlazila kući iscrpljena i nezadvoljna jer nije mogla da pomogne svojim pacijentima - onako kako je to naučila i kako zna da to se može.

Ona govori o ljudima koji su umrli usamljeni i o kojima, čak i nakon njihove smrti, niko nije mogao da se brine sve dok nije nastupila mrtvačka ukočenost. „Čak i godinu i po kasnije, i dalje se osećam krivom", kaže ona.

Šta kažu vlasti

Mediji vrlo malo izveštavaju o štrajku koji traje više od dva meseca, i koji je kako kažu stručnjaci doveo do „akutno preteće situacije" u zdravstvenoj zašiti u Severnoj Rajni Vestafliji.

Nadležni pokrajinski ministar zdravlja Karl-Jozef Lauman (CDU) podržao je zaposlene u univerzitetskim klinikama i rekao da vlada želi da se dođe do kolektivnog ugovora. Ali i on ističe da pre svega na tržištu rada nedostaje ogroman broj stručnog medicinskog osoblja.

Sve stranke u parlamentu Severne Rajne-Vestaflije saglasne su u vezi sa tim da su važne odgovarajuće naknade i rasterećenje osoblja u univerzitetskim bolnicama. Jedan od prvih zvaničnih akata nove Vlade ove pokrajine krajem juna bio je stvanje pravne osnove za sporazum sa štrajkačima. Ali dogovora još nema - štrajk se nastavlja.

 

Aktuleizovano: 19. jula. 2022.

Posle 77 dana štrajka i više od 25 dana pregovora, Sindikat ver.di i šest univerzitetskih klinika u Severnoj Rajni-Vestfaliji dogovorili su ključne tačke kolektivnog ugovora „Rasterećenje“.

Kolektivni ugovor stupa na snagu početkom 2023. i sadrži različite modele koji efektivno rasterećuju grupe zaposlenih u svakodnevnom bolničkom radu. Na primer za svaku smenu se utvrđuje odnos zaposlenih i pacijenata. Ako ova kvota nije dostignuta ili ako postoje druge stresne situacije, pogođeni dobijaju bodova stresa. Za svakih sedam bodova dobijaju dodatni slobodan dan. U prvoj godini može se akumulirati do jedanaest slobodnih dana, u drugoj 14, a od treće najviše 18 dodatnih slobodnih dana.
 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.