Da li je štrajk u Pošti Srbije gotov? Koliko juče je Zoran Pavlović, predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika, za DW rekao da će „pružiti otpor ovom teroru i nasilju nad zaposlenima“, misleći na suspenzije koje su dobile stotine radnika Pošte zbog štrajka.

Koliko juče je radnik Pošte Vladimir Đokić, član pregovaračke grupe, u izjavi za DW poručio Vladi da „sila jednostavno ne prolazi gde je egzistencija ugrožena“.

Ali u četvrtak kasno uveče, Đokić je obznanio da je dogovor postignut, da će kazne protiv radnika biti povučene, najmanje zarade povećane, a da će se o opštem povećanju plata tek izjasniti.

Onda se putem izjave za N1 javio radnik Stefan Mitrović, rekavši da je tim dogovorom „izigrana većina radnika koji su učestvovali u obustavi rada ne samo zbog malih primanja, nego i zbog stanja u preduzeću“.

Podsećamo, zahtev radnika bio je da se zarade dovedu do republičkog proseka od 54.000 dinara. Ponovljen je i stari zahtev za smenom rukovodstva na čijem čelu je vršiteljka dužnosti direktorke Pošte Mira Petrović, kadar Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS).

I dalje je nejasno šta je tačno dogovoreno i da li to znači kraj obustave rada zbog koje su danima poštanski sandučići prazni, a bilo je i problema sa isplatom penzija.

Gde je solidarnost?

No ovaj čudni razvoj događaja pokazuje da ni zaposleni u Pošti među sobom nisu bili do kraja solidarni te da nisu svi zadovoljni ishodom. Prema procenama sindikata, od ukupno 15.000 zaposlenih, u štrajku je učestvovala najviše trećina i to iako čak 11.500 zaposlenih prima plate manje od 39.000 dinara.

„Ovde protestuje svako za sebe, drugi oko njega ćute. To je jedan od naših najvećih problema kada se radi o socijalnim pitanjima i socijalnom nezadovoljstvu“, kaže za DW sociolog Đokica Jovanović. „Država se još uvek vidi kao neupitni autoritet, i protiv države se stoga ne bi trebalo nešto posebno boriti.“

On time aludira na to da protest poštanskih radnika nije izazvao talas šireg nezadovoljstva. Kako je na Tviteru napisao komičar Branislav Raičević: „Pošta štrajkuje i radnici su na ulici. Ovi što rade za 25.000 su u fazonu: šta štrajkuju imaju 35.000? Ovi što rade za 45.000 su u fazonu: U, ja sam još dobar. A ovi što rade za 80.000 su u fazonu: stvarno ne razumem ove sa 25.000 i ove sa 45.000 što se ne pridruže Poštarima.“

Sociolog Đokica Jovanović kaže da se vlast „ne služi samo represijom“. „Vlast se služi i obećanjima, korumpiranjem delova nezadovoljnih, ima iznutra svoje ljude koji amortizuju i omekšavaju nezadovoljstvo, i to su prilično razvijeni mehanizmi.“

„Još uvek nema jake socijalne svesti o sopstvenim interesima – strah od posledica je još uvek jači od verovanja u dobitak iskazivanjem socijalnog nezadovoljstva“, zaključuje Jovanović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android