„Tenis živi od atmosfere koja je finija i odnegovanija, nego u najvećem broju drugih sportova. Jedva da ima problema s rasističkim gledaocima ili fizičkih sukoba. Još nijednom nije poletela banana na teren za vreme meča, kao što to ume da se desi na fudbalskim utakmicama. Posebno se na Vimbldonu drži do pristojnosti.“ Tako izveštač švajcarskog lista Noje Cirher cajtung iz Vimbldona Danijel German opisuje atmosferu na prestižnom teniskom turniru u Londonu.

Ali, potom dodaje da ni Vimbldon nije imun na grube načine ponašanja, navodeći da se publika raduje greškama neomiljenog igrača i navija pre svega za britanske tenisere. Autor teksta ukazuje na poznate činjenice o Novaku Đokoviću, sedmostrukom šampionu Vimbldona i najuspešnijem teniseru sveta. Ipak, primećuje i da bi Đoković – ako bi se veličina igrača merila po njegovoj popularnosti – bio daleko iza Federera i Nadala.

Glasine i predrasude

Njegov oporavak posle turnira u Parizu i povrede u članku se opisuje ovako: „Odjednom se proširila glasina da nikada nije ni bilo operacije, već da je to manevar Srbina – skretanja pažnje. To je apsurdno. Ali, javnost je ipak poverovala da je Đoković u stanju da izmisli operaciju kako bi stekao prednost. Skoro nijedan drugi teniser nije bio suočen s toliko uzdržanosti i predrasuda kao on. Svejedno na koliko turnira još da pobedi, za neke posmatrače on ostaje pod sumnjom i misterija.“

Autor nastavlja: „Iz Đokovićeve okoline stižu optužbe da njega publika loše tretira, jer potiče iz bivše Jugoslavije. Đoković je sam često ukazivao na svoju priču o tome kako je tokom ratova na Balkanu pokušavao da otpočne karijeru tenisera. Pre šest godina je na videu na Jutjubu pokazao jedan zid u unutrašnjosti Srbije o koji je prvi put udarao tenske loptice. Zid je bio izbušen gelerima granata, to je svedočanstvo teških borbi u njegovoj zemlji. Rane sukoba u regionu još nisu zarasle“, piše u članku.

„Ruuune“ i „Lakuuu noć“

Autor teksta potom opisuje ponašanje publike na Đokovićevom meču protiv Holgera Runea (3:0). Konstatovao je da se „većina publike demonstrativno stavila na Runeovu stranu“. U tekstu se navodi da ni Danac ne uživa velike simpatije, a van terena izaziva kontroverze, ali da ga je publika „frenetično pozdravljala“.

Potom sledi opis skandiranja „Ruuuune“ i Đokovićevog odgovora posle meča „Lakuuuuu noć“. „Ja sam na turnirima preko 20 godina, znam sve trikove“, navodi autor Đokovićev odgovor na primedbu da je publika samo uzvikivala Runeovo ime.

Potom Danijel German zaključuje: „Đoković protiv celog sveta. To je uloga u koju ga, po mišljenju Srbina, stalno guraju. Ali koju ponekad i sam traži. Neretko se čini da on može iz te borbe da dobije snagu. Vimbldon je do sada sa svojom verziranom publikom bio umeren. Gori su izgredi na Roland Garosu i Otvorenom prvenstvu Amerike, gde gledaoci pokušavaju da utiču na igru i pritom često prelaze granicu korektnog ponašanja. Publika je naročito smetala u finalu grend slema u SAD 2015. ne ostavljajući sumnju da želi da vidi Rožera Federera kao pobednika. Đoković je uprkos tome pobedio u četiri seta i rekao posle toga da je pokušao uzvike „Rodžer, Rodžer!“ da pretvori u uzvike „Novak, Novak!“

Autor podseća da je sledeći protivnik Đokovića Australijanac Aleks de Minor (u međuvremenu se povukao sa turnira zbog povrede) i da će Đoković i na tom meču verovatno imati većinu publike protiv sebe. Ali citira i Đokovićeve reči da je to tako u sportu i da gledaoci koji su platili kartu imaju pravo da biraju za koga će da navijaju. „To su bile pomirljive reči posle večeri pune emocija“, zaključio je švajcarski novinar.