Dopisnik švajcarskog dnevnog lista Noje cirher cajtung (NZZ) iz Prištine Andreas Rajh objavio je tekst „Poslednja nada za pravdu" u kojem se bavi haškim sudom za zločine OVK.

Tekst počinje opisom Fetaha Rudija koji ne može sam da izađe iz automobila već mu pomažu dva čoveka – on je u invalidskim kolicima i poslanik je Demokratske lige Kosova (LDK) – partije koju je osnovao Ibrahim Rugova. Fetah Rudi je u Rugovino vreme bio u predsedništvu partije. Novinar razgovara sa njim na periferiji gradića Mališevo, četrdesetak kilometara jugozapadno od Prištine.

„Za razliku od Rugovine partije LDK albanski gerilci iz redova OVK su se oslonili na oružanu borbu protiv represivnog Miloševićevog režima. Ta suprotnost je dovela do napetosti uzmeđu ova dva tabora. Doduše, i LDK potom osniva oružano krilo kojem se priključuje Fetah Rudi. Ali rivalitet između ovih albanskih grupacija zadržao se i posle rata”.

Autor opisuje kako je na lokalnim izborima godine 2000. Fetah Rudi sa odličnim rezultatom izabran u opštinsko veće Mališeva. LDK postiže uspehe u celoj zemlji, a Demokratska partija Kosova (PDK), stranka bivših zapovednika OVK nije osvojila vlast. 

„Njihov osion nastup i brutalni postupci prema političkim protivnicima birači nisu odobravali. Ali predstavnici PDK nisu hteli da se pomire sa tim, da posle rata na najvažnije položaje dolaze konkurenti iz LDK. Na njih je počeo da se vrši pritisak da promene stranu".

Ubice iz partijske tajne službe

Autor citira Fetaha Rudija koji opisuje pretnje koje je dobijao: „Tražili su da se povučem iz stranke LDK". Autor teksta u švajcarskim novinama opisuje kako je Fetah Rudi odbio da se povinuje i cenu koju je platio:

„Jednog decembarskog popodneva godine devehiljadite, bio je petak, život Fetiha Rudija se promenio zauvek. Posle sastanka sa partijskim šefom Rugovom u Prištini Rudi se u svom automobilu vraća u Mališevo. On je na zadnjem sedištu. Opel pretiče i dva čoveka pucaju iz njega. Četrnaest metaka pogađaju političara Fetiha Rudija. Preživeo je, ali od tada je nepokretan. Za ovo zlodelo niko nije odgovarao. Ali Rudiju je jasno – počinioci su delovali po nalogu tajne službe stranke PDK  „Shik". Skoro 200 ubistava političkih protivnika  posle rata stavlja se ovoj organizaciji na teret. Oni su bili sredstvo uz pomoć kojeg su pripadnici PDK došli na vlast".

Autor napominje da tačan broj političkih likvidacija nije potvrđen i da u najvećem broju slučajeva krivci nisu pronađeni, a navodi i razloge: „Korumpirano pravosuđe na Kosovu, nedovoljna zaštita svedoka, i međunarodni akteri kojima je bila važnija politička stabilnost od krivičnog gonjenja visokorangiranih političara".

„Udruženi zločinački poduhvat"

Dopisnik iz Prištine navodi da bi se to sada moglo promeniti, jer je Specijalni sud za zločine na Kosovu optužio ključne figure iz bivše OVK pa su u haškom istražnom zatvoru Hašim Tači, koji je uoči podizanja optužnice bio predsednik Kosova, ali i bivši šef partijske policije i predsednik stranke PDK Kadri Veselji. Osim ubistava Srba i Roma njima optužnica stavlja na teret i „udruženi zločinački poduhvat" za likvidaciju političkih protivnika.

U tekstu se navodi da su Tači i Veselji izgubili na popularnosti, te da je njihova stranka na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima pala na treće mesto. „ Za veliki deo stanovništva PDK ne predstavlja borce za slobodu već bahatu i moćnu elitu koja radi netransparentno. Ali poistovećivanje sa OVK koja je simbol oslobodilačke borbe u zemlji je još uvek snažno. Otkako su optuženici u Hagu, boje OVK su na sve strane u Prištini. Na velikim crnim bilbordima belim slovima piše: Sloboda ima ime".

Autor opisuje kako su brojni kosovski Albanci koji suđenje bivšim prvim ljudima OVK doživljavaju kao nepravdu jer se sudi samo Albancima, ali napominje i da se srpskim počiniocima, mada ne svima, sudilo pred Haškim tribunalom. U tekstu se spominje bojazan kosovskih Albanaca da je OVK kao celina pod generalnom sumnjom. „Takve stavove zna i političar Demokratske lige Kosova Fetah Rudi, ali kaže da se u Hagu ne sudi OVK niti oslobodilačkoj borbi već pojedincima.

„Poslednja nada"

Dopisnik švajcarskog lista iz Prištine navodi da je Spcijalni sud u Hagu izmešteni deo kosovskog pravosuđa, da je osnovan pre pet godina posle pritiska Zapada, te da ni sudije ni tužioci nisu sa Kosova.

„Fetahu Rudiju to ne smeta. Naprotiv, on smatra da je to nužno. Kaže da sudije, tužioci i svedoci na Kosovu ne bi bili sigurni. Specijalni sud je naša poslednja nada, kaže on u ime žrtava i njihovih porodica. Po njemu ovaj sud obavlja posao koje je pravosuđe na Kosovu propustilo u poslednjih dvadeset godina. Ako ga pozovu – svedočiće u Hagu. On objašnjava da ne želi pravdu samo za sebe: Tek kada ti ljudi koji su sada u Hagu budu osuđeni, mi ćemo na Kosovu biti slobodni".

Priredio: Dragoslav Dedović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android